Glumica Vjera Mujović otvorila izložbu "Tron" Pavela Surovog u Ruskom Domu
"Kada gledamo fotografije Pavela Surovog, svaka fotografija govori da će lepota spasiti svet", rekla je glumica
Sinoć je u Ruskom domu u Beogradu otvorena izložba "Tron" srpskog fotografa Pavela Surovog. Izložba se može pogledati do 30. novembra ove godine.
Osim izložbe, gala događaj je sadržao scenske tačke, atraktivan ples i muziku, kao mali spektakl i doprinos svetskoj postavci fotografija velikih formata. Stavljajući spoj tradicije i duhovnosti u fokus, izložba "Tron" predstavlja originalne i autentične narodne nošnje Balkana gde posebno dolazi do izražaja ženska lepota.
Izložbu je svečano otvorila naša glumica Vjera Mujović rekavši:
"Svi znate da je Dostojevski rekao: 'Lepota će spasiti svet', ali u ovo nečastivo doba XXI veka pitamo se kada će to doći. Kada gledamo fotografije Pavela Surovog, svaka fotografija govori da će lepota spasiti svet. Pavel Surovi je jedna renesansna ličnost, ne znam čime se on ne bavi. Rekla bih za njega, iako ga dobro ne poznajem, da je buntovnik sa razlogom. Svetlo koje nam on daje obasjava nas i daje nam neke nove pameti kada tumačimo te fotografije. Isključivo, osim svog sina, slika žene, ali ako pogledate svaku fotografiju, ako se zagledate, mislim da nas, na neki način, iz svake fotografije posmatra Pavel Surovi. Osim Kusturice i Novaka Đokovića, Nemanje Radulovića, i Pavel Surovi pronosi slavu Srbije."
Violeta Đerković, direktorka Kulturnih stanica evropske prestonice kulture ‒ Novi Sad 2022, rekla je: "Dela Pavela Surovog na najbolji mogući način izražavaju ono što je duh Novog Sada kao prestonice kulture, a to je interkulturalnost. Tada smo želeli gostima iz čitavog sveta da prikažu nešto posebno, autentično, jedinstveno, naše, domaće, a istovremeno univerzalno i blisko svima.
Ona je ocenila da stvaralaštvo nagrađivanog umetnika na najbolji način izražava duh i kulturu Srbije i da njegove fotografije imaju izuzetnu osobinu, a to je multikulturalnost, kao i interkulturalnost. Takođe, Đerković je navela da su dela Surovog najbliža post-moderni, eklektičnosti, spoju starog i novog, odnosno tradicije i savremenosti u fotografijama."
Poznati komercionalni fotograf Nebojša Babić je o radu Pavela Surovog kazao:
"Mislim da je veoma značajno što su na ovim fotografijama žene: kraljice, princeze... Kroz ovakve izložbe se upoznaju narodi i kulture."
Pavel Surovi se svima zahvalio jer su došli na otvaranje:
"Rekli su mi iz Novog Sada pre nego što sam došao na otvaranje, da budem ponosan na sebe večeras ovde kao što su i oni bili ponosni na mene kad sam izlagao u ovom gradu. Evropska prestonica kulture me je pronašla i dala priliku da fotografišem narodne nošnje koje me privučui u pet sekundi. Pred vama vidite vremeplov princa Surovog kroz prošlost i budućnost, izjavio je autor na otvaranju postavke na kojoj su predstavljene kolosalne i monumentalne fotografije prelepih žena u raznim odorama."
"Nisam hteo da napravim samo fotografije lepih devojaka, jer to svako može da uradi, nego sam hteo da iza svake te fotografije stoji jedna dublja priča koju vi morate da tražite. Hteo sam da spojim 2 sveta: svet u kojem žurimo i trčimo, da ove devojke, ratnice, u narodnim nošnjama sednu na taj tron, a sa druge strane, kao grafički dizajner sam otkrio da je duhovni svet, simboli, slovenski svet, svi elementi duhovnosti Isusa Hrista su utkani na narodnim nošnjama. To je ta tradicija koja je čuvana." Na kraju Pavel Surovi je dodao: "Hteo sam da predstavim malo selo Kisač, a na kraju se desilo da predstavljam celu Srbiju u celom svetu.
Pavel Surovi svojim umetničkim istraživanjem pokazuje da je u hrišćanskoj civilizaciji svaka iskonska lepota, a sa tim i ženska lepota, podložna skrivanju, a posebno u narodnim nošnjama, koje iza mnoštva slojeva podsuknji, čipki, traka, mašini i vezova skrivaju ideal lepote. Narodna nošnja je obeležena, s jedne strane, ovozemaljskom težnjom za slavom koja simbolički progovara kroz dukate, perle i krune, dok jedok je sa druge strane, ista ta nošnja obeležena simbolima duhovnosti i religioznosti. Na primer, simbol jabuke sa drveta poznanja, dobra i zla, kao prvobitnog greha i izgona iz raja, postoji u narodnim običajima, a time i narodnim nošnjama, čiji su neizostavni deo. Kroz nošnju i simbolima na njima je na različite načine simbolično prisutan i predstavljen Isus Hristos i Bog.
(Telegraf.rs)