Zašto su važni Van Gogovi "Suncokreti", koje su dve vandalke pokušale da unište danas?

Na meti njihove narcisoidnosti ovaj put su se našli Van Gogovi "Suncokreti"

Egoizam, sumanutost i sebičnost zapadnog društva dostigla je svoj novi vrhunac danas kada su dve vandalke, pod maskom "aktivizma", bacile konzervu supe od paradajza na remek-delo Vinsenta van Goga.

Ove žene samo su deo besmislenog trenda uništavanja umetničkih dela, kako bi se na taj način "borili protiv uništenja prirode". Ove žene svrtstale su se u grupu radikala koji, korak po korak, obesmišljavaju borbu protiv klimatskih promena i sve više ljudi okreću protiv sebe i ovog cilja. Ne davši nam, pritom, odgovor, kako će delo uništeno u galeriji u Londonu naterati, na primer,  milijardera u Kini da se odrekne bogatstva i postane "zeleniji".

Preporučujemo

Tim pre što su ove žene morale znati da se ispred slike nalazi zaštitno staklo i da je njihov bahati čin samo infantilno privlačenje pažnje. 

Na meti njihove narcisoidnosti ovaj put su se našli Van Gogovi "Suncokreti", jedno od najvažnijih slika u Naciolnalnoj galeriji u Londonu.

"Suncokreti", tema prisutna u dvema serijama slika mrtve prirode holandskog slikara Vinsenta Van Goga, jedno su od malobrojnih umetničkih dela u istoriji umetnosti koja su gotovo postala sinonim sa imenom umetnika i njegovom slikarskom tehnikom.

Pored pejzaža i autoportreta, ovo su verovatno najpoznatija Van Gogova dela.

Prva serija "Suncokreta" nastala je u Parizu tokom 1887. godine i karakteristična je po tome što se suncokreti nalaze na podu, dok je na slikama druge serije nastalim u Arlu Ban Gog slikao buket suncokreta u vazi. Кako se "Suncokreti" ubrajaju u najznačajnija Van Gogova dela, izlagani su na svakoj retrospektivnoj izložbi ovog slikara od 1901. godine, a bilo je i više poznatih pokušaja falsifikovanja nekih od ovih slika.

Van Gogh je suncokrete naslikao jedanaest puta. Oni koji su su izloženi u londonskoj Galeriji, i koji su danas bili na meti vandala, bili su osmi.

Nastali su u periodu kada se Van Gog sklonio na jug Francuske, u "žutu kuću", gde je pronašao inspiraciju u bojama, maštao da osnuje slikarsku koloniju i gde je konačno doživeo psihički slom.

Na ovim, osmim "Suncokretima" je holandski majstor nacrtao četrnaest cvetova, iako je nameravao da ih bude dvanaest. Zamislio je dvanaest suncokreta na dvanaest slika, a kupio je dvanaest stolica za svoju "žutu kuću", verovatno u želji za društvom koje bi se okupilo oko slikarskog platna, poput dvanaest apostola.

Jedan od prvih ljudi koji je video sliku bio je Van Gogov prijatelj Pol Gogen. Međutim, njihove estetike su se mnogo razlikovale i nakon Gogenovih primedbi, Van Gog je naslikao devetu kopiju suncokreta, kako bi mu udovoljio.

Dok je boravio kod kolege, Gogen je naslikao Van Goga ispred slikarskog platna, kako kopira sopstvene suncokrete, a Van Gog je njega naslikao sa leđa, što je najbolje pokazalo u šta se pretvorilo njihovo prijateljstvo.

Gogen je ubio Van Gogove nade o slikarskoj koloniji. Nekoliko meseci kasnije Vinsent je osakatio samog sebe, upao u deprsiju i sam se prijavio u duševnu bolnicu. Nedugo zatim, Gogen mu je poslao pismo sa molbom da mu pokloni "Suncokrete" koji danas vise u Nacionalnoj galeriji. Slikar je to odbio i umesto remek-dela poslao mu dve kopije.

Godinu i po dana kasnije, izvršio je samoubistvo u 37. godini.

"Suncokreti" su oživeli zahvaljujući Van Gogovoj snaji, supruzi njegovog brata, koja je kao udovica i samohrana majka nosila njegove slike od galerije do galerije, rešena da svet upozna sa genijem svog devera. Trebalo je deset godina da ga svet prepozna, ali kada se to desilo, Van Gogovo ime postalo je slavno.

I neodvojivo od njegovih zvezdanih noći, irisa, i pre svega suncokreta, svetlih kao Sunce i življih od svih mrtvih priroda.

(Telegraf.rs)