Potezi i reči velikana Mihajla Pupina dokazuju koliko mu je Srbija i njena kultura značila
Prisetimo šta je Pupin učinio za srpsku kulturu tokom svog života
Mihajlo Pupin spada u najveće ljude iz Srbije, a koliko je uradio za našu zemlju i njenu kulturu, to je priča za sebe. Iako je u Americi stekao ime, pri čemu je bio dobitnik Pulicerove nagrade, predsednik Američke akademije nauke i umetnosti, svoju državu nije zaboravio.
Čak i za nju mnogo učinio. Mi ćemo se dotaći segmenta kulture. Sam Pupin je tokom svog života imao veliku da pomogne srpskim umetnicima i da se srpsko kulturno nassleđe zaštiti.
Preporučujemo
Uhapšeni klimatski aktivisti u Melburnu: Zalepili ruke za Pikasov "Masakr u Koreji"
Drugovao sa Pikasom, bio jedan od 1.300 kaplara i koautor Hrama Svetog Save: Koliko znate o Aleksandru Deroku?
Pomogao je tako velikane kao što su Vojislav Ilić Mlađi, Uroš Predić, Paja Jovanović, Ivan Meštrović i druge. Pupin je načinio veliki gest davne 1889. godine tokom velike međunarodne izložbe u Parizu, na kojoj je učestvovala i Kraljevina Srbija.
On otkupio tada dva remek-dela srpskog slikarstva 19. veka, slike Uroša Predića "Siroče na majčinom grobu" i "Hercegovački begunci". To je učinio iz dva razloga. Jedan je bio taj da je ove slike veoma značajne za srpski narod. Drugi, jer je bio dugogodišnji prijatelj sa Urošem Predićem, koje datira još od trenutka kada su se upoznali u osnovnoj školi u Crepaji.
Inače. srpski slikar je oslovljavao Mihajla sa "Mišo".
- Jedini je Uroš Predić koji se Mihajlu Pupinu obraćao u pismima sa "Dragi Mišo". Dragi Mišo treba nam... I sve što pomene Uroš Predić da je Srbiji potrebno, šalje za obnovu, za održanje, za umetnički razvoj njegov prijatelj i drug sa pašnjaka idvorskih i banatskih, Mihajlo Pupin - rekla je pre nekoliko godina. Aleksandra Ninković Tašić iz Obrazovno-istraživačkog društva "Mihajlo Pupin", prenosi RTS.
Narodni muzej u Beograd je tokom Prvog svetskog rata uništen, a posle oružanih sukoba, krenulo se u njegovu obnovu. U ovome je najviše doprinuo upravo Mihajlo Pupin. Po njegovoj izričitoj želji, tokom 1923. godine osnovan je Fond Mihajla Pupina pri Narodnom muzeju, sa osnivačkim ulogom od 750.000 tadašnjih dinara.
Te iste godine (1923. godine) osnovan je i Umetnički legat Mihajla Pupina, koji i dan danas funkcioniše unutar Narodnog muzeja u Beogradu. Unutar njega se nalaze slike Paje Jovanovića, Uroša Predića, Vlaha Bukovca, Nikole Aleksića, Uroša Knežića, Pavla Simića, Georgija Bakalovića i drugih umetnika, navodi se na stranici legata na Wikipediji.
Koliko je Mihajlo Pupin voleo Srbiju, svedoče i njegove reči koje su objavljene u njegovoj autobiografiji. Svoje srpsko porekle nije nikako hteo da odbaci i da postane Amerikanac.
- Moji srpski nazori su moja majka, moje rodno mesto, moja Srpska pravoslavna crkva i moj srpski jezik. Ko od mene očekuje da se odreknem svojih srpskih nazora, to je isto kao da mi oduzima život - naveo je svojevremeno Pupin i dodao:
- Mi Srbi koji smo na strani uspeli da privučemo pažnju stranog sveta na sebe treba da govorimo o našem narodu kad god nam se za to ukaže prilika - naveo je ovaj srpski velikan, prenosi RTS.
(Telegraf.rs)