Otvorena izložba slika "50 ravnica" nagrađivanog akademskog slikara Mihala Đurovke

Program je vodio koordinator Galerije SND Mihal Madacki, a o izložbi su govorili Mirjana Bjelopetrović, profesorka srpskog jezika i književnosti i likovni kritičar Vladimir Valenćik

Samostalna izložba povodom životnog jubileja akademskog slikara Mihala Đurovke pod nazivom "50 ravnica" svečano je otvorena u subotu 1. oktobra 2022. u Galeriji SND u Kisaču. Posetioci će izložbu moći da pogledaju do 17. oktobra 2022.

Program je vodio koordinator Galerije SND Mihal Madacki, a o izložbi su govorili Mirjana Bjelopetrović, profesorka srpskog jezika i književnosti i likovni kritičar Vladimir Valenćik. Dve kompozicije Rahmanjinova je izveo mladi pijanista Vladimir Gabriel Lovas.

Preporučujemo

Pedeset ravnica povodom životnog jubileja Mihala Đurovke

​Akademski slikar, Mihal Đurovka preferira boju kao osnovni umetnički medij u svom umetničkom radu, iako poznajemo i njegove serije slika posvećenih ljudskom liku i šumama. U poslednjem periodu njegov slikarski rad usmeren je na motiv ravnice.

​

Ravnica, kakvu empirijski poznajemo je statična, monotona, depresivna i dosadna. Budi u nama letargiju i melanholična osećanja. Međutim, ravnica na slikama Mihala Đurovke je suprotnost tome. Njegova ravnica je dinamična, raznovrsna, impresivna i vesela, iako kompoziciono minimalistička i jednostavna, puna je jedinstvenih raspoloženja. Svodi se na brojne horizontalne, naizmenične, ekspresivne linije različitih vrednosti boja, koje su u gornjem delu slike prekrivene jednobojnom površinom, koju doživljavamo kao nebo iznad ravnice. U stvari, to su apstraktne slike koje dobro prate prvi stvaralački period Mihala Đurovke, koji se sastojao u stvaranju apstraktnih kompozicija koje se sastoje od obojenih površina stvarajućih utisak harmonije. Ova slikarska iskustva Đurovke kasnije su doživela kompozicionu transformaciju i u svom novom obliku jasno stvaraju utisak ravnice. Slike ravnice stoga samo uslovno možemo smatrati pejzažnim slikama, jer ovde nije reč o mimetičkim slikama pejzaža sa plenera, već o pejzažima koji su studijski proizvod Đurovkine mašte, koja kao da nema granica.

Đurovkine ravnice su jedinstvene. Svaka slika njegove ravnice ima nove i različite vrednosti boja. Harmonija boja i kombinacija boja kojom su definisane uvek su drugačije i različite. To znači da ne postoje dve identične Đurovkine ravnice i ne postoje dva identična osećanja koja oni izazivaju u nama. Boje i njihove kombinacije zapravo su nosioci emocija i individualnih, jedinstvenih doživljaja koji nas oduševljavaju dok hodamo, doduše samo vizuelno, ravnicom Mihala Đurovke. Umetnost rukovanja i kombinovanja boja je ovde osnova.

"​Pedeset različitih raspoloženja i osećanja na pedeset naslikanih i izloženih ravnica prikladno simbolizuju pedeset dragocenih godina Mihala Đurovke.", Vladimir Valenćik

"Daljine su blizine

Linije najčešće simbolizuju granice. Ponekad su granice samo očima vidljive. Svet umetnika ne poznaje granice. Snaga bezgraničnog prostora postaje jača u vezi koja se ostvaruje između umetnika i posmatrača umetničkog dela.

Povlačeći svoje bezgranične linije, Đurovka nas vodi preko vojvođanskih ravnica, do mesta ,,gde Dunav ljubi nebo“. Spuštajući se do dna, vodi nas do spoznaje da i ono najcrnje nije mračno, već prošarano različitim bojama, od crvene, koja asocira na vatru, i to onu večno živu, heraklitovsku, do zelene koja podseća na rađanje prirode i novog života. Crno dno postaje crveno, ravnica se pretapa u more, daljine postaju blizine.

Vreme neumitno protiče. Plava, snežna ravnica postaje crvena, okupana sunčevom vrelinom. Pejzaži duše se smenjuju, od najhladnijih i najmračnijih, do najtoplijih i najsvetlijih.

Posmatrajući Đurovkina dela, ostajemo zamišljeni nad sopstvenim granicama, koje je ljudska ruka stvorila. Da li ostati na istom mestu, pitajući se šta se to krije iza zamišljenih linija, ili prigrliti bezgranične daljine?", Mirjana Bjelopetrović, profesorka srpskog jezika i književnosti

O autoru:

MIHAL ĐUROVKA rođen je 04. 10. 1972. godine u Novom Sadu.

Osnovnu školu „ Ljudovit Štur“ završio je u Kisaču, Gimnaziju „Jan Kolar“ Prosvetni smer u Bačkom Petrovcu. Slikarstvo je diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Halila Tikveše i Jovana Rakidžića. Član je Udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) kao i Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Izlagao je na 32. samostalne i 114. kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Njegova dela se nalaze u galerijskim i privatnim zbirkama u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Slovačkoj i Švajcarskoj. Radi kao likovni pedagog u Osnovnoj školi „Ljudovit Štur“ u Kisaču, i u OŠ „Milica Stojadinović Srpkinja“ u Vrdniku.

Najznačajnije samostalne izložbe: 2000. Novi Sad, Likovni salon Kulturnog centra Novog Sada, slike 2005, 2016. Novi Sad Galerija SULUV-a, slike 2007. Stara Pazova, Galerija Centra za kulturu, slike 2013. Bački Petrovac, Galerija Zuzke Medveđove, slike 2015, 2017, 2019. Kisač, Galerija SND, slike, crteži 2017. Nitra, Slovačka, Galerija FFUKF, slike 2018. Bratislava, Slovačka, Univerzitetska biblioteka 2018. Herceg Novi, Crna Gora, OliviA foundation international, crtež, portreti 2019. Ženeva, Švajcarska, Arzier Le Muids, ASSOCIATION CENTEURO SLOVAQUE PAVILLON, GALERIE pour LA PAIX DU MONDE, slike

2019. Beograd, Galerija Stambol kapija, Beogradska tvrđava, crtež, portreti 2021. Zrenjanin, Izložbeni salon Kulturnog centra Zranjanina, slike

Nagrade:

2019. Plaketa Karla Miloslava Lehotskog na 15. Bijenalu u Bačkom Petrovcu, za najbolju izložbu imeđu dva bijenala;

2020. Nagrada Ota Filipa za najlepšu naslovnu stranu časopisa Vzlet, za fotografiju Učesnici likovne kolonije u Kisaču;

2021. Kolektivni dobitnik nagrade na redovnoj Prolećnoj izložbi ULUS-a 2021. godine u Beogradu, pod nazivom „Nevidlivi portret“.