Ukoliko se nekada zadesite u Barseloni, nemojte da propustite priliku da uživate u umetničkim delima poznatog španskog arhitekte – Antonija Gaudija.
Dela ovog neobičnog umetnika su među prvim asocijacijama pri spomenu Barselone, a maltene da nema turiste, koji se našao u ovom španskom gradu, a da nije posetio La Sagradu Familiju, najpoznatije i još uvek nedovršeno delo Antonija Gaudija.
Svoju graditeljsku filozofiju Gaudi je opisivao kao spoj tri stvari: religije, prirode i arhitekture. Zato je i dobio naziv „Božiji arhitekta“ jer je religija bila prisutna u svim njegovim delima. Njegova dela bila su posebna iz više razloga, pa tako čak i da ne znate koja su, dok šetate Barselonom primetećete zgrade i parkove sa neobičnim formama i oblicima, koja podsećaju na one iz bajke. Inspiraciju je takođe pronalazio i u orijentalnim delima Indije, Persije i Japana. Uveo je nove tehnike u korišćenju materijala, pa je tako koristio recikliranu keramiku, staklo i mnoge druge materijale.
Predstavljamo vam 10 najznačajnijih Gaudijevih građevina koje bi trebalo da obiđete u Barseloni.
La Sagrada Familia je najčuvenija Gaudijeva građevina i jedan od simbola Barselone. Ova crkva je u izgradnji od 1892. i ne očekuje se da će biti završena pre 2030. godine.
Sagrada Familia bila je predmet kontroverze mnogo pre nego što je Gaudi i unajmljen da je projektuje, da bi se do danas pretvorila s jedne strane u mit, a sa druge u igračku i sredstvo različitih političkih pokreta i ideoloških kampanja.Foto: Pavol Svantner/Unsplash▲
Kuća Kalvet izgrađena je između 1898. i 1900. godine za porodicu tekstilnih industrijalaca Kalvet i predstavlja Gaudijev najkonvencionalniji rad. Kamena fasada oslikava uticaj baroka, sa isturenim prozorima, skulpturnim dekoracijama i dizajnom enterijera. Najmaštovitije predstavljen deo zgrade su zadnji deo i njena fasada i dekoracija hodnika i nameštaja, koji je napravljen od potpuno organskih materijalaFoto: Wikipedia/Mutari▲
Kuća Batljo u centru Barselone je remek-delo oblika, boje i igre svetlosti. Među stanovnicima Barselone poznatija je kao Casa dels Ossos, što znači Kuća od kostiju, jer njena spoljašnja struktura podseća na strukturu koštanog skeleta. Na fasadi poigravaju šarene površine, te čim sunce izađe, stvara se atmosfera festivala, pa se često zove i Kuća maski, Kuća Zevajućih ili Kuća Zmaja.Foto: Ruggiero Calabrese/Unsplash▲
Mikelanđelo Antonini iskoristio je ovu vilu za scenu u filmu "The Passenger" kada se Džek Nikolson i Marija Šnajder prvi put sreću. Gaudi ju je projektovao za grofa i mecenu Euzebija Gvelja, a izgrađena je između 1886. i 1888. godine.Foto: Wikipedia/Thomas Ledl▲
Kolonija Gvelj je zapravo neobična ovalna crkva, koja je, zajedno sa kriptom, građena od 1898. godine do 1914. Enterijer kripte ima pet prolaza, a prozori štrče preko zidova. Kripta je izgrađena od cigli balzatskog kamena.Foto: Till F. Teenck/Wikipedia▲
Gveljovi paviljoni završeni su 1887. godine. Grof Gvelj imao je kuću u malom gradu Saria (danas deo Barselone), a Gaudi je dobio zadatak da je preuredi i izgradi zid. Odlučio se za kameni zid s nekoliko vrata, od kojih su glavna vrata rešetka od kovanog gvožđa u obliku zmaja, sa staklenim očima. U pitanju je Ladon, zmaj koji je čuvao vrt Hesperida, kojeg je Herkules savladao kao jedan od svojih 12 poduhvata.Foto: Canaan/Wikipedia▲
Кasa Mila ili La Pedrera izgrađena je u tipičnom Gaudijevom stilu, sa veoma malo pravih linija i površina, i sa veoma mnogo oblina i krivina. Odaje utisak morskih talasa. Cela fasada je urađena u prirodnom kamenu, osim krova koji je pokriven belim keramičkim pločicama. Na krovu se nalaze stepenišni izlazi i dimnjaci koji, prekriveni staklom razbijenih flaša, liče na glave ratnika pod šlemovima. Po lepoti se posebno ističe kovano gvožđe na balkonima koje ima oblik morskih algi.Foto: Pengfei Ying/Unsplash▲
Кuća Visens je prva značajnija građevina koju je projektovao Gaudi. Izgrađena je kao porodična kuća industrijalca Manuela Visensa. Na izgled je najveći uticaj ostvario stil Mavra. Prilikom izbora materijala za fasadu, izbor je pao na kombinaciju golog kamena, grubih crvenih cigala i obojenih keramičkih pločica. Visens je posedovao fabriku cigli i pločica, pa su ti materijali bili napravljeni u njegovoj fabrici.Foto: Canaan/Wikipedia▲
Park Gvelj inspirisan je britanskim parkovima i zbog toga je dobio englesko ime. Kasnije je pretvoren u gradski vrt. Talasasti oblici, slični lavi, na mestima sličnim drveću ili u obliku dorskih stubova ili stalaktita, ponekad su izdašno ukrašeni mozaicima od polomljenih keramičkih pločica. Predeo parka je u saglasju sa prirodnim terenom; strme padine i grebeni su ostali, s krivudaim puteljcima, usecima i pećinama koje su dodate prirodnom ambijentu.Foto: Unsplash/Dorian D1▲
Kaskada fontana je dizajnirana od strane Josepa Fontsere 1881. godine, za univerzalnu izložbu 1988. sa mladim Gaudijem kao asistentom. Inspiracija za fontanu je došla od čuvene Trevi fontane u Rimu. Ova fontana nalazi se u parku Park de la CiutadellaFoto: Unsplash/Paul Berthelon Bravo▲
