Sramota u Galeriji Ufici: Zalepili šake za jednu od najpoznatijih slika na svetu

Čak i ljudima koji se srčano zalažu za očuvanje životne sredine teško je da se saglase sa ovim vidom protesta. Hoće li uništavanje remek-dela zaista promeniti mišljenje političara ili milijardera da promene polise ili politike poslovanja? Naravno da neće

Zamislite da celo svoje biće, umeće, talenat i trud uložite u neko delo. A onda nekoliko vekova kasnije, grupa netalnetovanih a srčanih mladih ljudi, koja se možda i bavi važnim problemom (koji nije ni postojao u vreme kada ste vi živeli), dođe i uništi ga. Prosto, jer nema nikakvog obzira prema vrednostima za koje se ne zalaže. Kako opravdati dela "aktivista" koji smatraju da sve što nije njihov cilj, jeste njihovo sredstvo?

Pod ovom ocenom svakako se i nikako ne mogu svrsteti svi ekološki aktivisti, od kojih mnogi plaćaju skupu cenu boreći se za očuvanje svojih zemalja i naših životnih sredina. Ali može troje vandala koji su ušetali u Galeriju Ufici u Firenci 22. jula i zalepili se za čuveno Botičelijevo platno "Rađanje proleća" (Primavera).

Preporučujemo

Jedan mladić i dve devojke, članovi grupe Ultima Generazione (Poslednja generacija), zalepili su se prošle nedelje za jednu od najpoznatijih slika na svetu. Platno je, srećom, bilo prekriveno zaštištnim staklom, te je lepak skinut za oko 20 minuta.

- Da nije bilo zaštitnog sakla, koje je menadžment Muzeja postavio ispred svih važnih umetničkih dela pre nekoliko godina, platno bi bilo ozbiljno oštećeno - saopštili su iz Galerije.

Aktivisti su udaljeni sa lica mesta, zajedno sa banerom na kome je pisalo "Poslednja generacija: Ne gasu, ne uglju".

- Konsultovali smo restauratore koji su nam savetovali da koristimo lepak prigodan za staklo i ramove - izjavili su iz ove organizacije, nakon što je javnost oštro osudila njihov čin.

- Na isti način na koji čuvamo svoje umetničko nasleđe, trebalo bi da se posvetimo i očuvanju planete koju delimo sa ostatkom sveta - dodali su oni.

Njihovo saopštenje objavljeno je pod naslovom "Akcije u muzejuma: Počnimo sa Uficijem", što sugeriše da bi slične akcije mogle da se odigraju i u drugim italijanskim instutucijama. Ostaje da se vidi da li će umetnička dela za koja odaberu da se zalepe imati istu sreću kao Primavera.

Slični protesti odigrali su se u nekoliko velikih muzeja i galerija u Velikoj Britaniji. Ranije ovog meseca aktivisti iz grupe "Just Stop Oil" zalepili su se za proslavljeno Konstablovo platno "Kola sa senom" iz 1821. godine u Nacionalnoj galeriji u Londonu, a na meti su bila i dela u Kelvingrouv galeriji i muzeju u Glasgovu, Mančesteskog umetničkog galeriji i Kraljevskog akademiji umetnosti u Londonu.

Čak i ljudima koji se zalažu za očuvanje životne sredine teško je da se saglase sa ovim vidom protesta. Hoće li uništavanje remek-dela zaista promeniti mišljenje političara ili milijardera da odjednom promene polise ili politike poslovanja i izgube veliki novac? Naravno da neće.

I kako se uništavanjem jednog prelepog dela koje nikome ne šteti, a koje je stvorio čovek, može opravdati borba protiv uništenja onog najboljeg što je stvorila priroda? Jedna vrednost ne kontrira drugu. I ako bi za trenutak pogledali dalje od ogledala, dalje od svoje potrebe da budu pred okom javnosti (u kojem zalepljeni za umetnička dela izgledaju kao budale i vandali), možda bi to i razumeli.

(Telegraf.rs)