"Noćna straža" je jedna od najpoznatijih slika na svetu: Evo i zašto

Ovaj portret trebalo je da visi uz portrete drugih odreda u zgradi milicije. Ali, on se itekako isticao

Ukoliko u Amsterdamu želite da vidite najpoznatiji Rembrantovo delo, a ujedno i jednu od najpoznatijih slika na svetu, najbolje bi bilo da  Rajksmuzeum (Rijksmuseum) posetite u nedelju ujutru. Večita gužva ispred ovog platna sama po sebi nije svedok kvaliteta ove slike, ali jeste njene popularnosti i obilja detalja iz kojih se čita ne samo slikarev genij, već i komentar na društvo i istorijski trenutak u kome živi.

"Noćna straža" je u biti grupni portrtet, što je bila vrlo rasprostranjena forma u Nizozemskoj republici u 17. veku. Ona prikazuje jedan od odreda milicije koji je osnovan da brani Amsterdam, ali koji je u vreme kada je Rembrant slikao ovo platno (1642. godine), imao pre svega ceremonijalne zadatke. Ovi milicioneri učestovovali su u paradama i gradskim festivalima i na neki način simbolizovali civilni ponos.

Preporučujemo

Zapravo, da bi postao član ovog odreda muškarac je morao da plaća kotizaciju, a predvodio ih je uvek neki uvaženi i bogati građanin. Članovi straže bili su ujedno i članovi amsterdamske elite.

Ovaj portret trebalo je da visi uz portrete drugih odreda u zgradi milicije. Ali, on se itekako isticao.

Nasuprot ranijim grupnim portretima holansdkih slikara, na kojima je svetlo bilo manje-više jednako, a pomalo su delovali i kao poziranje, "Noćna straža" prikazuje ljude koji su aktivni i u pokretu.

Kapetan daje naređenje svom poručniku da se milicija okupi i pokrene. Cela scena pomalo podseća na pozorišnu. Rembrant kao da je želeo da istakne hijerarhiju svojih likova i pritom koristi svetlost. U većini grupnih portreta sve figure su jednako osvetljene i svakoj se pridaje ista pažnja. Naravno, uvek su neke figure u prvom planu, a druge u pozadini, a dešavalo se čak i da svaka ličnost plaća drugu cenu za tu čast. No, na "Noćnoj straži" je sasvim jasno da su dva muškarca u prvom planu ujedno i najvažnija.

Predivno barokno svetlo njih najjasnije obasjava. Kapetnova ruka čak baca senku na (do detalja naslikanu i prelepu) uniformu poručnika. Igra svetlosti i tame ovu sliku zaista izdvaja od svih grupnih portreta.

To nije jedina barokna karakteristika ove slike. Tu je i osećaj trenutnog, sekunde koja je zauvek zabeležena na platnu. Tu su i dijagonale pod kojima koplja koje stražari drže daju formu naizgled haotičnoj situaciji, ali koji istovremeno i pokreću radnju slike.

Jer Rembrant nas uvlači u priču, on daje narativ.

Na primer, mi vidimo tri situacije u kojima se barata puškama. Na levoj strani jedan od stražara puni arkebuzu, inače preteču muskete. U centru, iza kapetana, vidimo osobu koja upravo puca, a dim iz puške se meša sa perjem na poručnikovom šeširu. Sa desne strane, stariji čovek duva iskorišćeni barut iz svog oružja.

Istoričari veruju da su ove figure delom izvučene iz uputstva za vojnike kako da koriste arkebuze, što ne čudi, jer se ovaj odred veoma ponosio tim puškama. To je bilo njihovo oružje, iz kog su vežbali na obližnjem polju.

No, na slici se događa još toliko toga - pas laje, neko svira bubanj, barjak se diže...

A izrazito osvetljena devojčica u pozadini zbunjivala je istoričare umetnosti godinama.

Zapravo, ako se pogleda izbliza, u pitanju su dve devojčice, ali ona kojoj vidimo lice verovatno je bila neka vrsta maskote ovog puka. Njena haljina je prelepa i bogata, nakit na njenoj kosi skup, ali joj sa pojasa visi pile čije su kandže vrlo istaknute i pažljivo nacrtane. Kanže jesu bile jedan od simbola ovog odreda milicije, koji su nosili čak i na svom lancu.

Originalno, slika nije nosila naziv "Noćna straža", već "Кompanija kapetana Fransa Baninka Кoka i poručnik Vilem van Rujtenburh se spremaju za izlazak", dok je sadašnji nadimak dobila u 18. veku nakon što je platno vremenom potamnelo i više nije bilo jasno da se radnja na njemu zapravo odvija usred dana, u streljani ovog odreda.

Iako izviru iz mraka, figure se ipak razaznaju, kao na platnima Karavađa i tradicije italijanskog baroka.

Slika i danas fascinira bez obzira što se identitet ljudi na njoj posle nekoliko vekova zaboravio. Doduše, imena osamnaestorice naslikanih su poznata i zapisana su na štitu koji se nalazi na pozadini slike. Imena su dodata nakon što je slika završena i ne zna se ko je to uradio, ali nije ni bitno jer današnjem recepijentu ona ništa i ne znače.

Ono što privlači ovoj slici jeste to što kada uđete u ovu galeriju i vidite ljude koji su okupljeni ispred remek-dela, deluje kao da naslikane figure komuniciraju sa gledaocima. Oružje koje poručnik drži gotovo da izlazi sa platna i ulazi u naš prostor. Isto važi za kapetanovu ruku ili pušku koju drži vojnik u crvenom s leve strane. Tu je i posebnost svake figure, svakog lika - svi su oni koncentrisani na ono što rade, a svi rade nešto drugo dok dobijaju poziv da stanu u red.

"Noćna straža" nam dozvoljava da vidimo taj komplikovani, bučni, haotični momenat u kom ljudi napuštaju svoje misli i radnje kako bi stupili u formaciju.

Skraćivanje

Slika je u početku bila 20 odsto veća, odnosno bila je 400 cm sa 500cm. Nakon skraćivanja sa gornje, leve i desne strane, smanjena je na 3,6 m h 4,4 m, što je i dalje izuzetno veliko za jednu sliku. Skraćivanjem je slika dobila četvrtasti oblik što je za to vreme bilo veoma neobično jer su slike uglavnom bile pravougaonog oblika i takođe su isečene dve osobe koje su se nalazile na levoj strani. Razlog za skraćivanje je premeštanje slike iz najveće sale udruženja u skupštinu Amsterdama. Postoji kopija originala koja se sada nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu. Naslikao ju je Gerit Lundens na zahtev kapetana Baninga zato što je želeo da je ima u sopstvenoj kolekciji.

(Telegraf.rs)