Tragovi jednog vremena: Izložba plakata nekih od omiljenih filmova ex-Yu

To su pokliči vremena i nešto što bi možda bilo i danas hrabro staviti kao plakat

Izložba „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979” otvorena je sinoć, 5. maja u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Na otvaranju su govorili predstavnici Filmskog centra Srbije, direktor Gordan Matić i Miroljub Vučković iz Sektora za međunarodnu saradnju, plasman i promociju. Program je vodio Ivan Aranđelović.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, u svom obraćanju je istakao:

Preporučujemo

- Ova izložba plakata je odraz jednog vremena, razmišljanja o filmu i publici. Videćemo stilski potpuno različite filmove i to je zapravo jedan legat prošlih vremena koji baštinimo u našoj kinematografiji. Filmski centar Srbije je, pored sufinansiranja filmova, zadužen i za ovakve stvari – da otrgne od zaborava ova dela, među kojima neka predstavljaju umetnički zaista vredne dizajnerske pokliče. To su pokliči vremena i nešto što bi možda bilo i danas hrabro staviti kao plakat. Drugi govore jezikom holivudskih filmova, dok neki predstavljaju stereotip istočnog bloka, kome ponekad pripisuju bivšu Jugoslaviju.

Miroljub Vučković je na otvaranju rekao:

- Ovi plakati jesu trag vremena, ali istovremeno i ukazuju i na način komunikacije koji je prevaziđen. Filmski plakat je poziv da se pogleda film, mamac koji izaziva nadražaj i potrebu da se kupi ulaznica. U vreme kada su ovi filmovi nastali, u Srbiji je bilo 333 bioskopa sa 500 i nešto kino-projektora, dok je u čitavoj Jugoslaviji je bilo preko 1200 bioskopa. To je bilo vreme kada je televizija pretila da uzme primat. Međutim, televizija se danas ne predaje, ona uzvraća udarac protiv interneta koji dominira, kako na planu gledanja, tako i na planu predstavljanja i promocije.

U pogovoru dr Jovana Čekića, napisanom za katalog izložbe, između ostalog stoji:

- Filmski plakat sedamdesetih nastavlja da razvija različite pristupe grafičkim rešenjima započetim u ranijem periodu. Oscilirajući između jasno ustanovljenih žanrovskih kodova koji dolaze sa Zapada i prvih obrisa masovne kulture, plakati počinju da u prvi plan stavljaju vidljivost ’poznatih’. U kulturnoj produkciji tog vremena prepoznatljivi su prvi efekti nepripadanja nijednom od hladnoratovskih blokova, čime se stvaraju uslovi za nastajanje autonomne disperzivne scene koja nastoji da bude povezana kako sa Zapadom tako i sa Istokom.

Na izložbi su prestavljeni plakati koji su urađeni za popularne ratne spektakle, kao što su „Sutjeska“ Stipe Delića, „Užička republika“ Žike Mitrovića, „Partizanska eskadrila“ Hajrudina Krvavaca, kao plakat filma „Valter brani Sarajevo“, takođe u režiji Krvavaca, najgledanijeg jugoslovenskog filma, koji predstavlja vrhunac „jugo-vesterna“. U izboru su se našli i plakati za filmove „Crveni udar“ (Predrag Golubović), „Dvoboj za južnu prugu“ (Zdravko Velimirović), „Okupacija u 26 slika“ (Lordan Zafranović), „Izdajice i ratni zločinci“ (Stole Janković), baš kao i plakati za filmove „Nokaut“ (Boro Drašković), „Ljubavni život Budimira Trajkovića“ (Dejan Karaklajić), „Čovek koga treba ubiti“ (Veljko Bulajić)…

Po Čekiću, svakako najprovokativnije rešenje donosi plakat za film „Majstor i Margarita“ Aleksandra Petrovića, dok spremnost na neočekivane eksperimente pokazuje vizuelno rešenje plakata za film „Pavle Pavlović“ Puriše Đorđevića na kome se pretapa gomila isečaka iz dnevnih novina.

- Sa sedamdesetima počinje etabliranje masovne kulture u Jugoslaviji, dok se istovremeno profilišu prve filmske, muzičke, sportske i televizijske zvezde - ističe Čekić u svom tekstu za katalog izložbe.

- Ukoliko je u početku u pitanju dominantno simbolički kapital, sa približavanjem masovne zabave medijskim standardima Zapada, počinju se jasno ocrtavati prvi obrisi celebrity kulture. U tom trenutku nove filmske zvezde i poznati iz različitih registara masovne kulture pripremaće tlo za buduće kapitaliste ekonomije pažnje.

- Već tada je postalo očigledno da se novac kreće zajedno sa pažnjom i da logistika ekonomije pažnje uključuje sve veći broj masmedijskih komponenti. Danas bi se moglo reći da kretanje pažnje ne samo što anticipira kretanje novca već se može dogoditi da ga u potpunosti zameni. Za logistiku pažnje filmski plakat ostaje prisutan ne samo kao melanholična komponenta koja upućuje na same početke tehničke reprodukcije već kao nezaobilazna karika u recepciji.

Pristupi koji kombinuju minimalni grafički postupak i lice popularnih glumaca može se uočiti na plakatima za filmove „Žuta“ (Vladimir Tadej), „Burduš“ (Mića Popović), „Paviljon 6“ (Lučijan Pintilije)… Neka rešenja donose samo crtačku bravuroznost ostajući minimalna kao što je slučaj sa „Beštijama“ (Živko Nikolić), „Derviš i smrt“ (Zdravko Velimirović) ili „Bube u glavi“ (Miša Radivojević). Na plakatima filmova „Prizivanje proleća“ (France Štiglic), „Kvar“ (Miloš Radivojević), „Bravo maestro“ (Rajko Grlić), „Pas koji je voleo vozove“ (Goran Paskaljević) ili „Nacionalna klasa“ (Goran Marković) – gde Dragan Nikolić već zadobija oreol zvezde u usponu – dominira fotografija i akcenat se stavlja na atmosferu.

Ova izložba se nadovezuje na veoma uspešnu i posećenu izložbu „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1945-1970”, i na njoj je predstavljen 41 filmski plakat iz fundusa i arhive Filmskog centra Srbije. Izložba će trajati do 10. jula u Filmskoj galeriji KCB-a, odnosno u holu Dvorane Kulturnog centra. Planirano je da izložba „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979” nakon Beograda obiđe i druge gradove u Srbiji, baš kao što je bio slučaj sa izložbom „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1945-1970”.

(Telegraf.rs)