Slika koja fascinira već 500 godina: Prepoznajete li izobličenu figuru na njenom dnu?

U Nacionalnoj galeriji u Londonu nalazi se delo pod nazivom "Ambasadori" koje je Hans Holbajn Mlađi naslikao 1533. godine

Zašto je naizgled jednostavna slika dvojice muškaraca i jedne prenatrpane police ocenjena kao "zapanjujuće impresivan portret renesansne umetnosti"? Koje poruke krije ova slika iz 16. veka koju istoričari umetnosti i dan-danas analiziraju? Zašto je aktuelna i pet vekova kasnije i šta sve na njoj "ne možemo da vidimo"?

U Nacionalnoj galeriji u Londonu nalazi se delo pod nazivom "Ambasadori" koje je Hans Holbajn Mlađi naslikao 1533. godine. Na prvi pogled običan portret dvojice muškraca.

Preporučujemo

Na levoj strani nalazi se Žan de Dintevij, ambasador iz Francuske koji je živeo u Engleskoj, a na desnoj strani njegov prijatelj Žorž de Selv, koji će godinu dana kasnije, 1534. postati i biskup.  Obojica su u trenutku slikanja bili u kasnim dvadesetim godinama i izuzetno uspešni.

Holbajn je nekoliko godina nakon što je naslikao ovo platno postao je dvorski slikar kralja Henrija VIII i čovek koji nam je omogućio da danas znamo kako su izgledali kontroverzni vladar, njegove supruge i potomstvo.

U trenutku nastajanja "Ambasadora" Henri VIII spremao se da raskine veze sa Katoličkom crkvom kako bi mogao da se razvede od svoje zakonite supruge, španske princeze Katarine Aragonske i oženu ljubavnicu Anu Bolen (što je i učinio u januaru 1533. godine). Poznato je da je francuski ambasador Žan de Dintevij boravio u Engleskoj u tom trenu kako bi mogao da ga drži na oku.

Na slici se vide reference na ovo istorijski važno i vrlo burno doba u Engleskoj.

Počnimo sa ambasadorima.

Žan je najverovatnije poručio sliku, sa planom da ona bude u njegovoj kući. Da je tako, jasno je po laskavom prikazu. Njegov krznom opšiveni plašt, odeća od pliša i satena i teški zlatni lanac trebalo je da ukažu da je reč o veoma uspešnom i bogatom muškarcu. I vrlo mladom, što je ambasador hteo da naglasi na zlatnim koricama svog bodeža na koji je položio desnu ruku, a na kojem su ugravirane njegove godine - svega 29.

Holbajn njegovu odeću opisuje jasno i detaljno, gotovo fotografski, što i očekujemo od zapadne, nordijeske tradicije iz koje slikar dolazi.

Sa desne strane je Žorž de Selv, obučen skromnije, što priliči budućem biskupu. Njegov lakat položen je na knjizi na kojoj su ispisane njegove godine - 25.

Nož sa jedne strane, a knjiga sa druge trebalo je da ukažu na razliku između poziva koje su odabrali - Žanov život je aktivan, dok je Žorž odabrao da se posveti razmišljanju i nauci.

Slika nas tera da gledamo i u jednog, i u drugog, ali možda i više - u ono što je između njih, a što na prvi pogled liči samo na policu pretrpanu raznovrsnim predmetima.

Holbajn je bio brilijantan da dočara različite materijale, pa lako možemo reći šta je drvo, šta papir, šta metal, a šta tkanina.

Na gornjoj polici nalaze se predmeti koji se korist za proučavanje astromonije i vremena, dok su na donjoj muzički instrumeni i knjige - globus sveta, lauta, knjiga o aritmetici i notna sveksa.

Kada bi se slika poprečno podelila na pola, na jednoj bi bio prikaz aktivnog života, a na drugoj onog posvećenoj razmišljanju, kontemplaciji. Na vrhu je nebeska sfera, na donjoj zemaljska.

Naročito zanimljiva je lauta, skraćena više nego što bi trebalo da bude. Ako se pogleda izbliza, jedna od žica je pukla. Istoričari umetnosti to tumače kao disharmoniju, razlaz unutar Crkve ovog vremena, sa pojavom protestantizma koji je upravo Henri VIII pogurao.

Tu ideju podržava i knjiga sa notama ispod laute, toliko precizno naslikana da zapravo možemo da je pročitamo. U njoj je ispisana himna u prevodu Martina Lutera, vođe protestantske reformacije.

Sav taj luksuz, svi ti objekti i glamurozna odeća, sve to stoji na podu, mozaiku čije su pločice prelepo predstavljene, a referenca su na pod koji je zaista postavljen u Vestministerskoj opatiji. Dijagram koji treba da predstavlja makrokosmos.

Preko svega toga stoji jedna ogromna izobličena forma, koja deluje kao da ju je neki moderni grafičar samo ubacio u sredinu.

U pitnanju je anamorfna slika, ona koja je veštački razvučena a predstavlja - ako dosad iste pogodili - lobanju.

Kada sliku posmatrate iz desnog ugla, to se jasno vidi.

Lobanja je memento mori simbol, ona je podsetnik smrti. Ona donosi jedan novi kontekst, poništava sve ove zemaljske uspehe, jer - svi su prolazni. A ako i na momenat pogleda levi gornji ugao, iza teške zelene zavese viri raspeće.

Holbajn s jedne strane bira da zemaljske predmete prikazuje neverovatno tačno u njihovoj stvarnoj, realističnoj proporciji, ali ono što je onostrano (smrt) odabrao je da ne podloži tom savršenom iluzionizmu.

Holbajn hoće da vidimo taj kontrast - lauta i lobanja su postavljene u istoj dijagonali.

Slika govori o onome što su ova dvojica ljudi, ali i ljudi uopšte kroz istorjiu postigli u životu. Lobanja i raspeće međutim, bacaju na te uspehe drugalije svetlo. S jedne se strane ljudski uspesi slave, ali sa druge tu je i podsetnik  na granice koje su postavljene ljudskom životu, čovečkoj sposobnosti i njegovom saznanju. On podsećaju na neizbežnost smrti, ali i na obećanje koje je Isus Hrist dao na krstu.

(Telegraf.rs)