Upoznajte Mari, umetnicu koja svojim amputiranim nogama postavlja pitanje šta je to pravilno telo

Gde se briše granica veštačkog i prirodnog

Foto: Profimedia/Pacific Press/ddp USA

Mari Кatajama, 34-godišnja japanska umetnica, kojoj su noge amputirane kada je imala svega 9 godina zbog urođene bolesti ekstremiteta, poznata je po stvaranju raznih dela, od ručno šivenih predmeta koji imitiraju njeno sopstveno telo do pedantno postavljenih autoportreta u kojima koristi svoje protetičke noge.

Кada snima autoportrete, pomaže se daljinskim upravljačem i samookidačem. Njen moto je da uvek radi sve sama. Кatajama je sada postala međunarodno priznati umetnik koji dovodi u pitanje dvosmislenost podele između veštačkog i prirodnog i onoga što smatramo „pravilnim telom“.

Pažnju sveta privukla je dobivši jednu od nagraa na Gunma Bijenalu za mlade umetnike 2005. godine. U to vreme ona je slikala travu na svojim starim veštačkim nogama koje joj više nisu odgovarale. Rekla je tada: "Sve što stigne na zemlju ima korenje i onda raste u znak novog rođenja i razvoja".

Vodila se tada, kako kaže, izjavom nekadašnjeg američkog predsednika Teodora Ruzvelta - "Drži oči na zvezdama, a noge na zemlji". 

Njeni portreti su bogati, a razni predmeti privlače oko. Neke od njih napravila je sama. Rano je naučila da ono što želi mora sama i da napravi, jer njena porodica nije bila bogata. To što prstima nije bila spretna i što su njene rukotvorine obično bile nevešto izgrađene, druga je boljka koju kroz svoju umetnost iskazuje.

Na autoportretima često su i posteri koje koristi kao svojevrsnu sliku u slici, a ponajviše stare proteze, veštački ekstremiteti koje je koristila u različitim periodima svog života.

- Crtam pre nego što napravim umetničko delo, a kada fotografišem, pazim na to da se pejzaž oko mene može pretvoriti u sliku.

- Moj omiljeni slikar je Modiljani. Takođe mi se jako sviđaju slike Marsela Dišana. Nedavno su mnogi  primetili da je moj rad „sličan Dišanovom“. Takođe, kada sam bila dete, deda me je vodio na izložbe u muzeje i mislim da su na mene uticale moderne slike koje sam tamo videla.

- Svesna sam da fotografije tretiram kao „stvari“ pre nego kao slike ili podatke, a to može biti posledica, na primer, mog divljenja težini i prisustvu slika na platnu. Takođe, na izbor dekorativnih ramova u mom radu utiču slike koje sam kao dete imala prilike da vidim. - rekla je ona za Art News Japan.

Njen zvanični sajt zove se "Shell" ili školjka jer se s jedne strane divi lepoti ovog oblika.

- Кaže se da je spirala školjke ista ili slična zlatnom preseku koji se koristi da se opiše zašto su slike palata i Mona Lize, na primer, tako lepe. Mislim da tamo postoji lepota koja prevazilazi prirodno i veštačko. U svetu postoje ideje kao što su „lepota kakva jeste“ i „priroda je lepa“, zar ne? Ali to je neraskidivo povezano sa vrednošću da „nije lepo ako se petljaš u to“. Živim u telu koje je podvrgnuto operaciji amputacije noge, umetnut je skalpel i ima mnogo šavova i dodataka. Fotografija tog tela mogla bi da u nekome izazove osećaj jeze, ali ponekad izgleda prelepo kada je živa i u pokretu. Osećam da je lepota živih slična lepoti zlatnog preseka školjki - kazal je ona.

Video: Rešava nogama ono što neki odrasli ne mogu ni rukama: Čudo od deteta

(Telegraf.rs)