Intervju sa Verom Vuksanović povodom predstojeće izložbe u Beogradu

Druga samostalna izložba umetnice Vere Vuksanović pod nazivom "Beskonačni čvor" biće predstavljena od 6. do 15. decembra u Muzeju grada Beograda. Za naš portal Vera govori o svojim očekivanjima, ali i o tome šta je novo u njenom radu u odnosu na prethodnu izložbu

Foto: Boogie
  • Prošlo je pet godina od vaše prve samostalne izložbe. Šta ste promenili od tada u svom radu i šta nas novo očekuje na postavci u Muzeju grada Beograda?

-Smatram da je publika prethodnu izložbu veoma lepo prihvatila, posebno u smislu interakcije sa radom, kako kroz fotografisanje instalacija, tako i kroz poruke i rečenice u kojim je svako pronašao deo sebe. Naravno, svaki vid inovativnosti sa sobom nosi određenu odgovornost, pa i kritiku. Upravo je to ono što sam naučila svih ovih godina. Prihvatanjem različitih utisaka i kritike, nastojim da napredujem u svom radu, uvek se trudeći da sačuvam ono što jesam. Ono u čemu se predstojeća izložba razlikuje od prethodne jeste što se, umesto reči kojima sam do sada komunicirala, ovaj put obraćam prikazima na koje je priroda uticala, apstrakcijom i simbolima, dakle više misaono nego narativno. Verujem da će izložba "pokupiti" simpatije i pozivam sve da je posete!

  • Kako biste opisali sebe kao umetnicu. Šta je ono što vas izdvaja u odnosu na druge i koji su vaši uzori u poslu?

-Kao što sam rekla, trudim se da negujem inovativnost u svom radu, pa je to nešto za šta bih volela da me izdvaja u odnosu na druge, odnosno da ljudi to prepoznaju. Uzor u poslu i neko na koga me moji radovi podsećaju su definitivno dela mog omiljenog slikara apstraktnog ekspresionizma Marka Rothko, dok isto tako cenim i umetnicu Jenny Holzer. Ipak, kad smo kod bliskih ljudi koji su moj uzor, ali i veliki prijatelji, moram da spomenem čuvenog fotografa i umetnika Vladimira Milivojevića Boogie-ja, bez kojeg ova postavka ne bi bila moguća i čiji fotoaparat sam koristila.

  • Koju poruku nosi "Beskonačni čvor". Šta je presudilo da izložba nosi taj naziv?

-Ikonografija beskrajnog čvora simbolizovala je beskrajni ciklus rođenja, smrti i ponovnog rađanja unutar tibetanskog budizma. Preplitanje mudrosti i saosećanja...Pošto čvor nema početak ili kraj, on takođe simbolizuje veliku mudrost i bezuslovnu ljubav. Istovremeno, čvorove uglavnom vidimo kroz nautičke konotacije. Kad plutamo. Jedrimo...

On može biti prijatan osećaj sigurnosti kada nas čuva od opasnosti, ali i stisak koji nas sprečava da se pomerimo. U neku ruku, posebno kada stoji pored reči "beskonačno", čvor jeste i odnos roditelja i deteta, istovremeno zaštitnički i osuđen na to da ide dalje, iako dete za nas uvek ostaje dete. To je za mene kao roditelja posebno značenje.

Foto: Boogie

(Style: Sanda Simona, MakeUp: Dragan Vurdelja, Hair: Mister X)

  • Prepoznatljivi ste po karakterističnoj umetničkoj estetici koja je spojila dekorativne predmete, neonske ispise i fotografiju. Šta je od toga zastupljeno na ovogodišnjoj izložbi i kako je tekao proces njene izrade?

-U duhu stvari kojima sam se bavila i pre, a to su predmeti koje koristimo u kući - veštačko svetlo i prava osećanja, fotografije koje će biti deo ove izložbe sada su postale foto-manipulacije izložene u vidu lajtboksova, odnosno svetlećih kutija. Slike koje će biti predstavljene komuniciraju sa posetiocima na apstraktnom nivou, dok su boje i oblici van domena onog o čemu može stvarno da se priča. Vlaga, trunke soli ili kapi boje mora sada su slučajni prikazi svemira, nečeg nadrealnog, vanzemaljskog, podvodnog, ili možda baš našeg ljudskog - osećanja, misli, nečeg što ne umemo dovolljno jasno da kažemo, a da ostane verno emociji.

Za sam proces izrade delom je zaslužna i moja ćerka, kojoj je aparat sasvim slučajno upao u more još 2017. godine. Ja sam ga izronila i tako smo, bez ikakvih očekivanja, dobili foto-manipulaciju koja nam prikazuje sve što sam prethodno pomenula.

  • Šta publika može da očekuje u narednom periodu? Planirate li još neke projekte?

-Nakon prve samostalne izložbe bila sam puna ideja i otkrivala tajne nekih budućih projekata koji se nisu desili. Posle samo par meseci videla sam jednog poznatog starijeg umetnika koji je učinio baš to o čemu sam govorila javno, šta mi je bio sledeći korak i ideja. Imam dosta toga u planu, ali želim prvo da mi se sve slegne i da ovaj put ne otkrivam sve tajne. U svakom slučaju, veoma se radujem daljem radu i interakciji sa publikom, kako domaćom tako i inostranom!

(Telegraf.rs/PR)