Mural Borislava Pekića u Beogradu oskrnavljen: Oglasila se ćerka slavnog pisca
- Milan Milosavljević je oslikao fenomenalan mural i smatram da je time Pekić počastvovan od mlađih generacija, koje ga cene i poštuju - rekla je Aleksandra Pekić
Poznati pisac Borislav Pekić (1933-1992) dobio je svoj mural u Beogradu, u Cetinjsku. Međutim, četiri dana nakon što je naslikan je i oskrnavljen.
Preporučujemo
Ne moramo da čekamo "Južni vetar 2": Miki Manojlović odmah otkrio sudbinu Cara
Bajaga otpevao pesmu "Darja" kako bi pokrenuo akciju za pomoć maloj Magdaleni
Nepoznat vandali su na njemu sprejom ispisali: "Smrt četnicima". Mural je juče bio prekriven i čeka se njegova popravka, a njegova ćerka Aleksandra Pekić navodi smatra da ne treba praviti paralelu sa slučajem Ratka Mladića.
- Ne želim da uvlačim Pekića u priču o bilo kakvom drugom muralu. On stoji sam za sebe, za sve ono iza čega je stajao za života, i niko mu ne može lepiti sada dodatne etikete posle smrti. Sve je rekao što je imao da kaže i svako poređenje je besmisleno. Uvek je govorio: "Nemojte slušati mene, čitajte moje knjige", i to je najbolje što je mogao i želeo da nas posavetuje - rekla je Aleksandra Pekić i dodaje:
- Pekićev mural je hit na Instagramu i Tviteru, aktuelan je, i to me oduševljava. Milan Milosavljević je oslikao fenomenalan mural i smatram da je time Pekić počastvovan od mlađih generacija, koje ga cene i poštuju. Oni će ga čitati sada i u budućnosti, a to je suština. Njegove reči su večne - rekla je ćerka Borislava Pekića za "Kurir".
Borislav Pekić bio je jedan je od najznačajnijih domaćih pisaca 20. veka. Dobitnik je NIN-ove nagrade za roman "Hodočašće Arsenija Njegovana" iz 1970. godine i niza drugih priznanja: Nagrada Sterijinog pozorja (1972); nagrada udruženja izdavača, (1977); Nagrada Radio-Zagreba, (1982); Godišnja nagrada Udruženja književnika Srbije za Sabrana dela (1985); Njegoševa nagrada, (1987); Nagrada Zadužbine Jakova Ignjatovića, 1991. Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom za doprinos u kulturnom stvaralaštvu.
Nakon Pekićeve emigracije u London 1971, jugoslovenske vlasti su ga smatrale personom non grata i niz godina su osujećivali izdavanje njegovih dela u Jugoslaviji. Njegova najpoznatija dela su "Zlatno runo", "Besnilo"," Odbrana i poslednji dani", "Kako upokojiti vampira", "Atlantida" i "Vreme čuda". Od 12. decembra 1985. bio je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
(Telegraf.rs)