Dodeljene nagrade na 58. Oktobarskom salonu: Sonja Radaković i Vuk Ćosić dobitnici

Poslednjeg dana 58. Oktobarskog salona, u nedelju 22. avgusta od 13 časova biće priređeno svečano saopštenje dobitnika nagrada

U nedelju, 22. avgusta 2021, završava se 58. Oktobarski salon – Beogradski bijenale koji je pod tematskim okvirom i naslovom Sanjari koncipirao par italijanskih kustosa Ilarija Marota i Andrea Bačin. Salon je u periodu od 25. juna do 22. avgusta, u više beogradskih izlagačkih i javnih prostora, predstavio dela 64 umetnika iz zemlje i inostranstva.

Preporučujemo

Stručni žiri za Nagradu 58. Oktobarskog salona – Beogradskog bijenala, Sanjari, čiji su članovi Žerom Sans, (umetnički direktor, likovni kritičar i kustos), Tevž Logar (nezavisni kustos) i Mišela Blanuša (kustoskinja u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu), fokusirao se na različite aspekte ovogodišnjeg Bijenala, ali je posebnu pažnju posvetio mladim i perspektivnim umetnicima, koji su pokazali ne samo autonomiju u svom umetničkom radu i

konceptualnu zaokruženost već i želju i potrebu da se pozabave važnim estetičkim i društvenim pitanjima današnjice.

U skladu s tim, Žiri je odlučio da dobitnica Nagrade 58. Oktobarskog salona - Beogradskog bijenala bude Sonja Radaković. Pri donošenju odluke da nagradu dodeli ovoj mladoj i talentovanoj srpskoj umetnici, Žiri se rukovodio željom da nagradi izuzetno umetničko delo koje je predstavila na izložbi, kao i umetnički talenat i potencijal za još bolje umetničke radove i karijeru koja je pred njom. Žiri dalje u obrazloženju ističe:

"Sonja Radaković se u svom dosadašnjem radu fokusirala na različite savremene umetničke prakse: video, fotografiju i prvenstveno performans, što je i forma izloženog rada Zauzeto (2021). Koristeći telo kao umetnički alat i umetnički medij u svojoj istraživačkoj i multimedijalnoj praksi, ova umetnica "secira" krizu savremenog društva u kojem živimo, društveni moral, nametnute norme i društvenu osudu, kao i sveprisutnost tehnologije nadzora i kontradiktorne mehanizme kontrole. U svom performansu bavi se temom anksioznosti uzrokovane životnom nesigurnošću i preispitivanjem sopstvenog identiteta – kao žene i umetnice, koristeći mehanizme zavođenja, narcizma i voajerizma kako bi postigla želju za samoopredeljenjem i tako otvorila pukotinu psiholoških efekata na pojedince / posmatrače, kolektivno telo i umetničko delo.

Pored obrazloženja umetničkih kvaliteta dobitnice, Žiri želi da pruži javnu i stručnu podršku mladoj umetnici iz Srbije, zemlje domaćina ovog velikog i važnog događaja koji se održava od 1960. godine i koji je, svojom istorijom, ostavio dubok trag u početku na lokalnoj, a u poslednjih petnaest godina i na regionalnoj i međunarodnoj sceni. S obzirom da je srpska scena veoma aktivna i ima impozantan broj umetnika koji grade fascinantne domaće i

međunarodne karijere i imaju izuzetnu umetničku produkciju, žiri smatra da bi ovogodišnja nagrada trebalo da pruži i simbolički podsticaj domaćoj, srpskoj, umetničkoj sceni koja predstavlja važno „sidro“ za njenu internacionalizaciju kroz velike izložbe, kustoski osmišljene projekte ili tematske izložbe, poput, među ostalim, Oktobarskog salona.”

Sonja Radaković, rođena 1989, vizuelna je umetnica koja aktivno izlaže od 2007. Učestvovala je na nekoliko samostalnih, i velikom broju grupnih izložbi i projekata u Srbiji i inostranstvu. Diplomirala je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Doktorantkinja je na Odseku za likovnu umetnost, gde radi kao asistentkinja profesora na predmetima Slikarstvo i Zidno slikarstvo. Dobitnica je više stipendija iz Fonda za mlade talente Republike Srbije (Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije) i primila je nagrade za slikarstvo. Pre dve godine, Sonja je provela jedan semestar u Španiji u okviru Erazmus programa razmene za doktorande i istraživače na Akademiji lepih umetnosti u Granadi. U svom umetničkom delu Sonja koristi svoje i tuđe telo kao manipulativno oruđe, preuzima društveno poželjnu ulogu i ispituje svoj društveni i umetnički položaj na granici morala, ukusa i pristojnosti. Pored umetnosti bavi se sportskim i humanitarnim umetničkim aktivnostima i prikupljanjem sredstava koja su pomogla obnovu kuće u lokalnom romskom naselju u

Beogradu.

Na Oktobarskom salonu se od 2007. godine dodeljuje i Nagrada Kulturnog centra Beograda, organizatora ove manifestacije, u vidu samostalne izložbe nagrađenih umetnika u galerijama ove institucije. Nagrada Kulturnog centra Beograda na 58. Oktobarskom salonu dodeljuje se umetniku Vuku Ćosiću (Ljubljana, Slovenija) za video-rad Otpakivanje Dišanove kutije [Unboxing Duchamp’s Boite]. Nagradu čini održavanje samostalne izložbe u galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda tokom 2022/2023. godine. Žiri nagrade radio je u sastavu: Svetlana Petrović, kustoskinja Likovne galerije Kulturnog centra Beograda, Zorana Đaković-Minniti, programska urednica u Kulturnom centru Beograda i Tijana Savatić, saradnica Kulturnog centra Beograda na projektu Vizuelna umetnost i mladi.

U obrazloženju žiri ističe:

“Ćosićev rad se izdvojio kvalitetom da na odmeren i promišljen način stavlja u odnos prvobitno lokalne i međunarodne kontekste, a potom i aktuelni trenutak sa istorijom (avangardne) umetnosti. Njegova vrednost proizilazi iz činjenice da se prvenstveno obraća posetiocu izložbe koji je formiran i odrastao u Beogradu, a ne hipotetičkoj individui koja se često pretpostavlja u svetu umetnosti. U tom smislu, ovaj rad odlikuje punoznačna kontekstualna specifičnost, koja lokalnu sredinu, posredstvom ličnih impresija autora, postavlja u širu, globalnu perspektivu.

Rad Unboxing predstavlja proces raspakivanja faksimila jedne od verzija Dišanovog rada La Boîte-en-valise, odnosno Kutija u koferu (faksimil serije G iz 1968, koju je dizajnirao Matje Mersje). Taj proces umetnik izvodi uz stalne komentare, koji predmet raspakivanja kontekstualizuju u okviru lične biografije umetnika. Snimateljka je njegova ćerka, a rad je realizvovan u formi kućnog videa. Tokom otpakivanja kutije-rada umetnik na duhovit i često auto-ironačn način narativizuje lične, porodične i društvene kontekste govoreći o uspomenema iz mladosti provedene u Beogradu, gde ne živi od 1991, stavljajući u odnos reference kulture u kojoj je sazrevao i globalne istorijske umetničke autoritete poput Marsela Dišana i nadrealista.

Vuk Ćosić međunarodno je poznat kao medijski aktivista, teoretičar i istoričar rane umetnosti na internetu, i jedan od prvih umetnika koji su vizuelne radove koristili koristeći ACSII kod, što je akronim za “American Standard Code for Information Interchange”. Jedan je od osnivača Ljudmile - digitalne medijske laboratorije u Ljubljani, koja je bila jedna od prvih institucija te vrste centralnoj i jugoistočnoj Evropi (osnovane 1994). Ljudmila je značajna i po tome da je služila kao resurs za nekoliko generacija umetnika koji su preispitivali digitalne medije i stvarali inovativna hardverska i softverska rešenja. Ćosić je takođe jedan od osnivača i mejling listi Nettime i Syndicate, na kojima su kroz diskusiju generisane istorije umetnosti na mreži devedesetih godina prošlog veka. Izlagao je u okviru grupnih izložbi u prostorima kao što su ICA, London; Beaubourg, Pariz; ICC, Tokio; Kunsthalle, Beč; Digital Artlab, Tel Aviv; ZKM, Karlsrue; Ars Electronica, Linc; Walker, Mineapolis; Postmasters, Njujork; Friedricanum, Kasel; Neue Galerie, Grac; IAS, Seul; Moca, Oslo, a bio je i predstavnik Slovenije na Bijenalu u Veneciji 2001. Radio je samostalno, i u okviru grupa medijskih umetnika, kao što je to ASCII Art Ensemble. Tim Kulturnog centra Beograda čestita nagrađenom umetniku i nada se dobroj saradnji u procesu pripreme izložbe!

Poslednjeg dana 58. Oktobarskog salona, u nedelju 22. avgusta od 13 časova biće priređeno svečano saopštenje dobitnika nagrada, nakon čega će biti poslednje vođenje kroz izložbu Sanjari, uz izvođenje performansa Zauzeto nagrađene umetnice Sonje Radaković

Radno vreme Muzeja grada Beograda i Kulturnog centra Beograda i poslednjeg dana Oktobarskog salona je od 13.00 do 21.00.

(Telegraf.rs)