Prava svrha Direrovog čuvenog bakroreza ,,Adam i Eva": Pre društvenih mreža, ovako se poslovalo

Biblijska priča bila je u drugom planu

Bakrorez ,,Adam i Eva" završen je 1504. godine, nakon što je četiri godine nemački renesansni umetnik Albreht Direr predano radio na njemu. Iako na prvi pogled ovo deluje kao predstava biblijske priče, vrlo brzo postaje jasno da su veze sa starozavetnim predanjem blede, te da je Direr pri izradi ovog bakroreza ima sasvim drugačiji cilj.

Preporučujemo

Na njegovom delu Edenski vrt zamenila je tipična nemačka šuma, puna tame i zveri koje obitavaju u nemačkim narodnim pričama. U alpskom pejzažu, oivičenom stenama, lakše se može zamisliti neka od bajki braće Grim nego biblijska priča.

Direr je bio veoma svestan umetnik i jedan od prvih svoga doba koji je veoma pažljivo proučavao ljudsko telo, drveće, životinje i predstavljao ih do poslednje sitnice. Eva pruža ruku ka Drvetu poznanja dobra i zla, koje ovde nije drvo jabuke, već smokve, dok se zmija oko njega uvija. Oči se gotovo izgube u svim detaljima, od jelena koja se naginje na ivicu ponora, preko papagaja, vola, mačke i miša, zeca... Kada pogled stiže do Adamove ruke i upinje se ka grani jasena koju drži u ruci, polako se otkriva pravi smisao ove slike.

Na grani je zakačena tabla na kojoj na latinskom (jeziku Mediterana, Rimskog carstva i italijanske renesanse) piše ,,Albreht Direr iz Nirnberga stvorio je ovo 1504. godine". Postaje jasno da Direr ovde ne priča o Adamu i Evi već o svom umeću. Ovo je reklama koju je stvorio kako bi pokazao mecenama širom Evrope i dalje svoj talenat.

Ta svrha nije toliko očigledna kada se bakrorez gleda u ramu, ali kada se papir individualno posmatra, jasno je da je u pitanju pamflet. Direr je zaposlio trgovce da prodaju štampane primerke širom Evrope, a pojedini su stigli sve do Indije.

Za razliku od slike, koja je statičan predmet, kopije bakroreza mogle su da se šire svetom i poručuju "ovaj nemački slikar odlično radi svoj posao".

Direr je želeo da svet vidi ogroman trud koji je uložio u svaki detalj svog dela. Sve na bakrorezu je matematički proračunato. Izvajano Adamovo telo rađeno je po uzoru na Apolona Belvederskog, skulpture veoma popularne u renesansi. Eva, s druge strane, ima odlike idealne srednjovekovne žene, sa širokim kukovima i malim grudima, ali istovremeno ona je još jedan dokaz da su renesansni umetnici slabo poznavali žensku anatomiju.

Oni stoje u kontrapostu, cela težina njihovih tela oslanja se na jednu nogu. Naturalizam je delom narušen time što je njihovo telo naslikano s prednje strane, a glave iz profila, to što je Direr želeo da pokaže koliko dobro barata proporcijama ljudskog tela po Vitruviju i, kao što je pomenuto, to što Eva ubira jabuku s drveta koje ima lišće smokve.

Sve u svemu, ovaj bakrorez više govori o renesansi, Nemačkoj i samom Direru, nego o Knjizi postanja. Čak i životinje koje su prikazane simbolišu uverenja i filozofije popularne u ovo vreme. Papagaj je tu jer se verovalo da zvuci ove ptice podsećaju na reči Eva i Ave - s jedne strane je Eva kao primer pale žene, a sa druge Marija (,,Ave Marija" je najpoznatija molitva Bogorodici), kao kontrast Evi, kao idealna žena.

Ostale životinje simbolišu tipove ličnosti. Jelen je melanholik, vo felgmatik, zec sangvinik, a mačka kolerik.

Kao i Da Vinči, Direr je gajio veoma radoznao um i pored umetničkih imao i naučna interesovanja. Nakon puta u Veneciju i susreta sa italijanskom renesansom, Direr je prigrlio ideale ovog pokreta, dok je istovremeno nastavio da veliča svoje nemačko nasleđe. Na štampane primerke svojih dela oslanjao se što zbog zarade, što zbog reklame. Oni nije samo iz prve ruke iskusio prelazak iz gotike u renesansu, već je bio i aktivni agent te promene.

(Telegraf.rs)