Predmeti Stivena Hokinga deo postavke londonskog muzeja

Odabrani predmeti biće izloženi u londonskom muzeju početkom sledeće godine

Muzej nauke u Londonu i biblioteka Univerziteta u Kembridžu potvrdili su da su nabavili veliku kolekciju predmeta koji su pripadali fizičaru Stivenu Hokingu (1942-2018), od njegovih invalidskih kolica, do značajnih radova iz teorijske fizike i scenarija za njegovo pojavljivanje u emisiji TV-serije "Simpsonovi“.

Preporučujemo

Celokupan sadržaj Hokingovog kabineta u Kembridžu koji je on koristio poslednjih 16 godina života, njegova oprema za komunikaciju, suveniri, opklade koje je sklapao u naučnim raspravama i kancelarijski nameštaj, biće sačuvani kao deo zbirke koja pripada grupi Muzeja nauke, prenosi AP.

Odabrani predmeti biće izloženi u londonskom muzeju početkom sledeće godine, a zvaničnici muzeja se nadaju da će organizovati putujuću izložbu po Velikoj Britaniji pre nego što je postave kao stalnu u Londonu.

Hokingova deca, Lusi, Tim i Robert, rekla su da su zadovoljna što će delo njihovog oca biti sačuvano za javnost narednih generacija.

- Moj otac bi time bio veoma zadovoljan, a mislim da bi možda u isto vreme, ali samo malo, bio zapanjen činjenicom što će postati deo istorije nauke, uz velike naučnike čijem se radu zaista divio - rekla je Lusi Hoking, navodi AP.

Hokingova ogromna arhiva naučnih radova i ličnih dokumenata, uključujući prvi nacrt njegovog bestselera „Kratka istorija vremena“ (A Brief History of Time) i prepiska s vodećim naučnicima, ostaće u biblioteci Univerziteta Kembridž.

To što je Kembridž dobio arhivu od 10.000 stranica znači da će se Hokingovi radovi pridružiti radovima Njutna i Čarlsa Darvina u biblioteci tog univerziteta, gde će uskoro biti dostupni javnosti.

Hoking je doktorirao na Kembridžu, a kasnije je na tom univerzitetu postao profesor matematike u zvanju koje je pre njega imao i Isak Njut od 1669. do 1702. godine.

S bolešću motornih neurona koja mu je potvrđena u 22 godini i prognozom da mu je ostalo samo nekoliko godina života, Hoking je živeo decenijama, a umro je 2018. u 76. godini.

Njegov rad na tajnama svemira, vremena i „crnih rupa“ okupirao je maštu milionima ljudi, a njegove popularne naučne knjige učinile su ga slavnom ličnošću i izvan okvira naučne zajednice.

Holivud je njegov život ovekovečio u biografskom filmu "Teorija svega" (The Theory of Everything) iz 2014. godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)