Najslađa kopija "Gernike": Omaž Pikasovom remek-delu od pola tone čokolade

Oko 40 poslastičara iz lokalnog udruženja sarađvalo je na poslastici velikoj koliko i sama slika

Godine 1937. Pablo Pikaso je svoje antifašističke i antimilitarne ideje pretočio u 3,49 m x 7,77 m sliku poznatu kao "Gernika". Užasi rata prevedeni su kroz geometriju i nijanse sive, crne i bele boje. Ikonično platno otada je inspirisalo različite omaže i imitacije, a jednom je "Gernika" napravljena čak i od Lego kocki.

Preporučujemo

Poslednji takav omaž mnogo je jestiviji i slađi. Španski poslastičari nedavno su stvorili čokoladnu verziju ovog remek-dela kubizma u znak sećanja na 85. godišnjicu bombardovanja koje je inspririsalo samu "Gerniku".

Oko 40 poslastičara iz lokalnog udruženja sarađvalo je na repplici velikoj koliko i sama slika. Tim je stvorio Pikasove figure, eksperimentisao sa raznim vrstama čokolade i stvorio 14 delova koji su kasnije spojeni, prenosi Rojters. Za potrebe replike iskorišćeno je oko pola tone čokolade.

Inače, slika španskog umetnika Pabla Pikasa "Gernika" zapravo je mural urađen u tehnici ulje na platnu. 

Osim što je u pitanju Pikasova možda najpoznatija slika, "Gernika"takođe predstavlja i jedno od najznačajnijih antiratnih umetničkih dela ikada. Zato je važno za početak razumeti socio-politički kontekst u kom je nastala, kako bi motivi i simboli koji se na njoj nalaze bili jasniji.

"Gernika" je urađena po narudžbini od strane španskih kulturnih poslenika, ali treba naglasiti kako Pikaso u početku nije imao inspiraciju. Građanski rat koji se u to vreme odvijao u njegovoj rodnoj Španiji činio ga je izuzetno depresivnim. A kada je čuo da su 26. aprila 1937. godine nemački nacisti i italijanski fašisti bombardovanjem sravnili sa zemlje gradić Gerniku, rodila se ideja za sliku. Od tog trenutka trebalo mu je samo 35 dana da završi ovaj poveći mural, piše City magazin.

U kompoziciji "Gernike" nalazi se šest ljudskih figura: četiri žene, jedan muškarac i jedno dete. Tu su još konj i bik. Sve ove figure smeštene su u klaustrofobični enterijer sa niskim plafonom, u kom jedna sijalica zloslutno gori. Smatra se da je prostor Pikasov umetnički studio, a slika zapravo direktno govori o opštem emotivnom i fizičkom nasilju nastalom usled rata.

Na levoj strani platna, žena u rukama drži telo svog najverovatnije beživotnog deteta, dok kao da ka nebu upućuje krik. Sa desne strane, druga ženska prilika tone u plamenu, dok do nje treća, nalik duhu, izvire iz prozora sa bakljom. Ispod njih nalazi se četvrta žena koja je simbol nade i ponovnog uspona.

Na podu leži usmrćen muškarac, najverovatnije vojnik. Njegova desna ruka drži polomljen mač u pesnici, koja predstavlja motiv otpora. Bika mnogi razumeju kao omaž španskoj koridi i generalno španskoj tradiciji, dok konja, nasuprot tome, vide kao diktatora Fransiska Franka. Sijalicu jedni tumače kao bombu u eksploziji, a drugi kao svevideće oko Boga. U centru slike, eksplozije razvejavaju listove novina, sa zastrašujućim vestima koje neće nikad ili će kasno stići.

Način na koji su tela prikazana deluje kao da su rastavljena u paramparčad, a zatim ponovo nezgrapno spojena. Uz pomoć kubističkog pristupa, Pikaso je putem oštrih isplaženih jezika i očiju u obliku suza prikazao iskonsku patnju.

(Telegraf.rs)