Ukupno 41 predmet nestao je krajem jula i početkom avgusta 2019. godine
Ovo su neki od otuđenih predmeta / Foto: Muzej primenjene umetnosti
Nakit vredan više od 300.000 evra ukraden je pre dve godine iz Muzeja primenjene umetnosti, a otada mu se gubi svaki trag. Kako su medijima saopštili iz kabineta ministarke kulture, u pljački je učestvovao i jedan pripadnik obezbeđenja.
Ukupno 41 predmet nestao je krajem jula i početkom avgusta 2019. godine. Uglavnom je reč o zlatnom nakitu iz 19. i prve polovine 20. veka, koji ima znatnu materijalnu vrednost. Među ukradenim predmetima nalazi se nekoliko njih koji pored materijalne imaju i veliku kulturno-istorijsku vrednost, kao što su, na primer, prsten s grbom, nalaz iz okoline Janjeva s kraja 14. i početka 15. veka, i narukvica sa cvetom od lapis lazulija, čija se istorija vezuje za dinastiju Obrenović i koja je izrađena u Minhenu 1887. godine.
Lopovi su predmete odneli pre dve godine / Foto: Shutterstock
- Dok radimo na pripremi novih programa, želimo da podelimo s javnošću, našom dragom publikom i prijateljima, detalje o predmetima koji su 2019. godine ukradeni iz Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu. Ovim nemilim događajem ne samo da je pričinjena velika materijalna šteta već je značajno narušen kulturni i estetski habitus našeg Muzeja. Nadamo se da će ukradeni predmeti biti pronađeni i da ćemo ih svi zajedno ponovo videti kao deo celine kojoj pripadaju. Hvala vam na podršci koju nam pružate - saopštili su iz Muzeja.
Ovo su neki od predmeta koji su tada nestali. Dobro ih pogledajte i javite nadležnima ako prepoznate neke od njih:
Istorija raskošne zlatne narukvice ukrašene cvetom od lapis lazulija i dijamantskim cvetovima vezuje se za dinastiju Obrenović. Velimir Teodorović, vanbračni sin kneza Mihaila Obrenovića, poklonio je ovu narukvicu 1888. godine u Minhenu slikaru Petru Ranosoviću Ranosu kao svadbeni dar za njegovu verenicu Milevu Vukomanović, unuku kneginje Ljubice Obrenović. Na njenoj zadnjoj strani ugraviran je natpis "Za uspomenu, Minhen, 1888. g." sa urezanim inicijalima VTM (Velimir Teodorović Mihailov). Narukvica je otkupljena 1975. godine od Petrove i Milevine ćerke Nadežde Ranosović.Foto: Muzej primenjene umetnosti▲
Tašna od zlatne metalne mreže, sa okvirom ukrašenim brilijantima i safirima i apliciranim ruskim grbom, istovremeno je i modni predmet i dragocen komad nakita. Otkupljena je za zbirku Muzeja primenjene umetnosti 1963. godine. Natpis na pločici u unutrašnjosti i svedočanstvo prethodne vlasnice nagoveštavaju mogućnost da je njena baba, kao dvorska dama na ruskom dvoru, dobila ovu tašnu na poklon od Marije Fjodorovne, majke ruskog cara Nikolaja II. Tašna je bila ekskluzivno izložena u Muzeju primenjene umetnosti 17. maja 2015. godine na izložbi "Tašnice".Foto: Muzej primenjene umetnosti▲
Nastanak zlatnog prstena sa grbom vezuje se za zlatarsku radionicu u Janjevu, na Kosovu. Pripada grupi viteškog prstenja, sa osmougaonom glavom i izvedenim heraldičkim motivom. Tumačenja natpisa urezanih na prstenu upućuju da je mogao imati i veridbenu namenu. Po svojim formalnim i stilskim karakteristikama upućuje na uticaj italijanskog zlatarstva kasnog XIV – ranog XV veka. Prsten je otkupljen za zbirku Muzeja primenjene umetnosti 1953. godine. Bio je izložen 2018. godine na izložbi "Klasično i simbolično: prstenje i minđuše od antike do srednjeg veka".Foto: Muzej primenjene umetnosti▲
Pozlaćen prsten od bronze po svojim zanatskim i umetničkim osobinama pripada nakitu Novog Brda iz druge polovine XIV veka. Zlatarske radionice Novog Brda ubrajaju se u najznačajnije radionice za izradu nakita u srednjovekovnoj Srbiji. Glavu prstena čini gema od karneola sa predstavom pastira koji muze kozu. Prsten je otkupljen 1951. godine, neposredno po osnivanju Muzeja primenjene umetnosti, kao deo vredne zbirke slikara Ljube Ivanovića, koja je predstavljala osnovu za dalje formiranje muzejskih kolekcija. Izlagan je 2018. godine na izložbi "Klasično i simbolično: prstenje i minđuše od antike do srednjeg veka".Foto: Muzej primenjene umetnosti▲
Prsten s predstavom Serapisa, egipatsko-helenističkog božanstva i "vladara podzemlja". Prsten potiče iz Rimskog carstva, II-III vek. Sastoji se od zlata i jaspisa.Foto: Muzej primenjene umetnosti▲
Prsten s portretom muškarca koji potiče iz III–IV veka, mada je karika mnogo novija. Sastoji se od zlata i karneola.Foto: Muzej primenjene umetnosti▲
Prsten u formi cveta koji je napravljen u Srbiji krajem XIX, početakom XX veka. Napravljen je od zlata i dijamanata.Foto: Muzej primenjene umetnosti▲
Damski sat sa priveskom nastao je Ženevi, posle 1893, u radionici Dubois & Co. Sastoji se od mesinga, čelika, zlata, emajla, dijamanata.Foto: Muzej primenjene umetnosti▲
Damski sat sa medaljonom koji je takođe nastao u Ženevi, krajem XIX veka. U njega je ugraviran potpis Pateck Geneve, a sastoji se od mesinga, čelika, zlata i emajla.Foto: Muzej primenjene umetnosti▲
Lanac za sat sa medaljonom nastao je u Beču, krajem XIX, početkom XX veka. Sadrži potpis Steinhausen & Sohn, zlato, platinu, brilijant.Foto: Muzej primenjene umetnosti▲
Naušnice koje su napravljene u Austrougarskoj u poslednjoj trećini XIX vek. U zlatne minđuše dodati su biseri.Foto: Muzej primenjene umetnosti▲
Zlatni i dijamantski privezak izrađen u Beču, u drugoj polovini XIX veka.Foto: Muzej primenjene umetnosti▲
Bodež od mesinga i čelika, sa delovima koji su prekirveni srebrom, nastao je u Beogradu posle 1918. godine. Dug je 40 centimentara.Foto: Muzej primenjene umetnosti▲
Prsten sa srpskim grbom izrađen je od zalta i emajla. Nastao je u Beogradu 1906. godine.Foto: Muzej primenjene umetnosti▲
Minđuše iz ove garniture izvađene su, ukradene i otada im se nije ušlo u trag. Nastale su u Austriji između 1806–1824. Materijal je zlatni lim i kameje od plemenitog kamena.Foto: Muzej primenjene umetnosti▲
Pandantiv, privezak sa akvamarinom na lancu, nastao je krajem XIX veka. Materijal su zlato i akvamarin.Foto: Muzej primenjene umetnosti▲
