80 godina naše nebrige prema kulturnom nasleđu: Zašto ne obnovimo biblioteku na Kosančićevom vencu?

Na Kosančićevom vencu je planula najveća lomača knjiga u Drugom svetskom ratu

Sutra 6. aprila navršava se 80 godina od nacističkog bombardovanja Beograda kada je do temelja izgorela Narodna biblioteka Srbije, a istoričar Dejan Ristić ocenjuje da bi povratak dela NBS na Kosančićev venac bio pobeda nad namerom nacista da zatru nacionalni identitet srpskog naroda.

Preporučujemo

Ristić u razgovoru za Tanjug kaže da stepen očuvanosti lokaliteta na kojem se nalazila Narodna biblioteka Srbije od 1941. godine do danas svedoči o našem zaboravu.

- Nemci nisu bombardovali našu nacionalnu biblioteku jer je predstavljala vojni cilj, već da bi srušili najznačajniju riznicu pokretnog kulturnog nasleđa srpskog naroda. Nacisti su u veštinu ratovanja uveli fenomen totalnog rata i rušenje Narodne biblioteke u Beogradu je jedan od najboljih pokazatelja šta je ostajalo iza totalnog rata u Evropi od 1939. do 1945. godine - kazao je Ristić.

U 80 godina od bombardovanja Beograda stale su promene država, političkih sistema i ideologija, ali lokalitet nekadašnje nacionalne biblioteke ostao je bez obeležija.

Ristić napominje da je ta činjenica tužna, deprimirajuća i fascinatna u isto vreme, jer mi, kaže, osam decenija baštinimo suštinsku nebrigu prema kulturnom identitetskom nasleđu.

- Na Kosančićevom vencu je planula najveća lomača knjiga u Drugom svetskom ratu. Uništenje Narodne biblioteke Srbije je pojedinačno najveći zločin počinjen na teritoriji čitave Evrope za vreme Drugog svetskog rata. Šteta koja je tom prilikom načinjena je nenadoknadiva. Kao Srbin, istoričar i nekadašnji upravnik Narodne biblioteke Srbije nemam odgovor na pitanje zašto nismo reagovali 80 godina - kaže Ristić.

Kako kaže, Narodna biblioteka Srbije je u nekoliko navrata upućivala inicijative da se lokalitet na Kosančićevom vencu vrati NBS, kako bi mogla da uđe u proces obnove, revitalizacije i vraćanja prvobitne namere lokaliteta.

- Narodna biblioteka Srbije je 31. maja 2012. godine uputila zvaničnu inicijativu Ministarstvu kulture i informisanja sa molbom da se lokalitet na Kosančićevom vencu da na korišćenje NBS. Projekat uređenja lokaliteta su ranije pripremili stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Taj projekat se podržala NBS, ali se do danas ništa nije dogodilo - kazao je Ristić.

Prema njegovim rečima, taj projekat je podrazumevao uređenje lokaliteta i oživljavanje memorijalnog kulturnog centra, kao i povratak NBS na Kosančićev venac.

- Plan je podrazumevo održavanje dela programa NBS upravo na tom lokalitetu. Imali smo nameru da i deo organizacionog dela NBS trajno vratimo na Kosančićev cenac. Bila bi to prava pobeda nad namerom nacista da trajno zatru naš nacionalni identitet - kazao je Ristić.

Narodna biblioteka Srbije (NBS) otvorena je na Kosančićevom vencu 1925. godine, u bivšoj fabrici za proizvodnju papira i kartona Milana Vape, čuvenog industrijalca i jednog od najvećih srpskih dobrotvora.

Kada je Vapa to zdanje 1921. godine prodao Kraljevini SHS objekat je bio neuslovan, ali je u međuvremenu adaptiran.

Inicijativu da Ministarstvo prosvete od Vape otkupi zgradu na Kosančićevom vencu uputio je 6. aprila 1921. tadašnji upravnik NBS akademik Jovan N. Tomić, istoričar i ličnost koja je najduže bila na čelu te nacionalne institucije, od 1903. do 1927.

Dvadeset godina kasnije 6. aprila 1941. nacisti su na tom mestu napravili najveću lomaču knjiga. U naletu nemačkih bombardera NBS je pogođena zapaljivim bombama i gorela je tri dana.

Do temelja su uništeni zgrada, svi inventari i katalozi, knjižni fond od 500.000 svezaka, zbirka od 1.424 ćirilska rukopisa i povelja od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa, 1.800 naslova novina, nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige, kompletne lične biblioteke poput onih Vuka Karadžića i Ðure Daničića, kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulturne i političke istorije Srbije i Jugoslavije.

U zgradu na Vračarskom platou NBS se uselila 6. aprila 1973. godine, a prvu počasnu člansku kartu u novootvorenom zdanju dobio je nobelovac Ivo Andrić.

(Telegraf.rs)