Impresivna statua u Pirotu uzburkala Tviter: Mnogi tvrde da je bolja od Stefana Nemanje. Ali...

Uz to, ovo nije samo skulptura, već i zgrada

Vest da je akademski vajar Mihailo Jovanović iz Beograda nedavno završio monumentalni spomenik slovenskom bogu Perunu obišla je Tviter zajednicu.  Kako je na ovoj društvenoj mreži objavio Dusan07, ova impresivna statua visoka je sedam metara i nalazi se u selu Polom nedaleko od Bratunca. Projekat je rađen u tišini, bez medijske pompe, političara, ceremonija, navodi se dalje.

Preporučujemo

Objava je vrlo brzo privukla veliki broj komentara i lajkova. Jedni su isticali da će ovakav spomenik doprineti popularizaciji Bratunca i okoline, drugi da je ovo "prava umetnost, a ne Stefan Nemanja". Treći su, ipak, pre nego što su lajkovali ili dali svoje mišljenje potražili pomoć Gugla da saznaju nešto više o umetniku i delu i vrlo brzo shvatili da je u pitanju - prvoaprilska šala.

Ovaj spomenik zaista postoji, ali ko želi da ga vidi, moraće u Italiji. U pitanju je "Apeninski kolosej" koji se nalazi u bašti Vile Demidof, na oko 12 kilometara od Firence i predstavlja najimpozantiji deo ove bašte. Skultpura je dizajnirana da personofikuje Apeninski planinski lanac, tako da se ne zna gde se završava predeo, a gde počinje čovek. Glatka koža "Apenina" proizilazi iz grubog terena, da bi se nanovo preobrazila u planinu. Čak mu i bradu čine stalaktiti.

Kolosalna statua namerno podseća na titana Atlasa, kako je opisan u Vergilijevoj "Eneidi", kao i na ideju antičkog arhitekte Dinokreta koji je želeo da planinu Atos preoblikuje u čoveka, u čast Aleksandra Velikog. Apenin je oblikovan tako da svojom rukom stiska glavu montruoznoj zveri koja iz svojih usta prosipa kaskadu vode u ribnjak pod njima.

Uz to, ovo nije samo skulptura, već i zgrada. Posetioci koji uđu u njega, unutra će pronaći mrežu pećina, čiji su zidovi načičkani školjkama, koralima, biserima i kristalima, i oslikani freskama mišićavih muškaraca koji vade dragocene rude. Na ovaj način, Apenin je i planina i ponor. Ne ulazi se samo u stomak vrtnog giganta, već i dole, u stomak zemlje. Postojale su i dve radne fontane, od kojih je jedna prikazivala Tetidu, boginju mora, u čijoj glavi se nalazila komora za mali orkestar.

U glavi titana nalazi se svojevrsni kamin. Kada se on zapali, dim kulja iz nozdrava diva.

Ova statua je zapravo dovoljno poznata da je završila i na suvenirima, ali i tetovažama:

Kada se sve ovo sabere, zaista bi bilo zanimljivo kada bi slovenska mitologija na sličan način bila osvedočena, naročito negde u unutrašnjosti zemlje. Možda je ovo prvoaprilska šala, a možda ideja našim umetnicima. Ostaje da se vidi.

(Telegraf.rs)