Za njom su žudeli i Napoleon, i Hitler: Odsad se čuva u staklenoj kutiji, vrednoj 30 miliona evra
Slika je tokom svoje 588 godina duge istorije bila ukradena barem desetak puta
Nakon osam godina restauracije, koja je koštala oko 2,4 miliona dolara, Gentski oltar, delo braće Huberta i Jana van Ajka, vraćen je u katedralu Svetog Bava u Belgiji i smešten u jedinstvenu staklenu kabinu koja je koštala čak 30 miliona evra!
Ova staklena struktura postala je umetničko delo po sebi. Visoka skoro sedam metara, zapremine 93 kvadrata, sa ugrađenom klimom i staklom koje je otporno na metke, providna kutija trebalo bi da kradljivce drži podalje. Dodatno osiguranje pružaju i još jedna vrata, ugrađena nekoliko metara dalje.
Činjenica je da je Gentski oltar umetničko delo koje je najčešće bilo na meti lopova u istoriji. Slika je tokom svoje 588 godina duge istorije bila ukradena barem desetak puta. Očajnički su je želeli i Napoleon i Hitler, a vatra je nekoliko puta pretila da je proguta.
Sa instalacijom čuvenog platna urađene su i prepravke u arhitekturi ove katedrale - redizajnirana je kripta, dodati su lift i još jedne stepenice, a ovo 746 godina staro zdanje sada je u poptunosti dostupno.
Takođe, posetioci će sada moći da stvarnom dodaju i virtuelno iskustvo. VR naočare pomoći će posetiocima da bolje vide detalje slike, a samim tim i razumeju zašto je Gentski oltar jedna od najpoznatijih umetnina na planeti.
- Ovde su religiozno i versko otključani na jedinstven način. Nije to bitno samo zbog prošlosti, već mnogo više zbog danas i sutra. Suočava nas sa večnom ljudskom potragom za misterijom. Ubeđen sam da će mnogi ljudi ovde pronaći svoj ličnu rezonancu - rekao je biskup Genta Lod van Hek.
- Jan van Ajk je bio genije koji je pre skoro šest vekova stvorio pomoću svojih inovativnih tehnika. I vrlo uspešna restauracija i okolnosti u kojima se Gentski oltar sada nalazi su zadivljujuće. Bogatstvo boja, detalji, svetlost: sve je savršeno. To nas čini ponosnim - rekao je Jan Jambon, belgijski političar.
Gentski oltar delo je braće Huberta i Jana van Ajka. Krasi Katedralu Svetog Brava u Gentu, a sastoji se iz nekoliko likovnih celina od kojih je ona središnja najupečatljivija.
Poliptih čini 12 slika postavljenih u dva reda. Osam slika su oslikane i na poleđini. Prvi put je prikazan 6. maja 1432. godine, a slika jagnjeta koja se nalazi u sredini intrigira stručnjake i javnost od svog nastanka. Jedno od najpoznatijih umetničkih dela iz tog perioda danas izgleda kao u doba kada je nastalo.
Delo prvi put prikazuje živopisna lica i figure ljudi u srednjovekovnom slikarstvu zapadne Evrope. Braća Van Ajk ovom slikom najavljuju renesansu. Oči jagnjeta neverovatno liče na ljudske i plašile su tadašnje stanovnika Genta. Ali na ovom poliptihu figura jagnjeta zapravo je najvažnija, jer simbolizuje samog Hrista, a i originalno ime oltara je "Jagnje Božje".
(Telegraf.rs)