Porodica Čarnojević odredila je sudbinu Srbije: Njihova grobnica u Ruskom selu pljačkana je 2 puta

U njoj se nalazi 13 drvenih i metalnih sanduka

Tokom Velike Seobe Srba u Austriju su prešli i mnogobrojni pripadnici porodice vođe Seobe i srpskog patrijarha Arsenija III Čarnojevića. Jedna porodična grana je naselila i banatsko naselje koje se danas zove Rusko selo. Vođa ove grane, Pavle Čarnojević je tu podigao i kaštel, sa pratećim objektima, kao i vinograde i engleski vrt.

Preporučujemo

Na pravoslavnom groblju su podigli i porodičnu grobnicu u koju su sahranjivani članovi porodice do prvih decenija dvadesetog veka.

Porodica Čarnojević postala je ugledna i čuvena po najistaknutijem predstavniku patrijarhu Arseniju III. Pripadnici jedne grane porodice Čarnojević (nosioci plemićkog predikata Černović de Mača) preminuli u periodu 1840-1911, sahranjeni su u grobnici podignutoj 1843. na seoskom groblju iza crkve.

Ova porodična grobnica sagrađena je od opeke, malterisana i okrečena. Osnova je pravougaona. Zasvedena je poluobličastim svodom, nad kojim je četvoroslivni krov. Izvorni krovni pokrivač od šindre zamenjen je 1936. pocinkovanim limom. Ulazni deo je isturen sa zapadne strane, pravougaone osnove i optočen limom sa tri strane. Vrata su gvozdena. Na bočnim stranama je pet polukružnih prozora sa masivnim rešetkama od kovanog gvožđa.

U njoj se nalazi 13 drvenih i metalnih sanduka. Grobnica je pljačkana posle I i II svetskog rata.

Iako obnavljana više puta u prošlosti, grobnica ima probleme sa vodom koja često pronalazi put u nju i loše utiče na same zidove objekta.

Ko su bili Čarnojevići koji su ovde sahranjeni?

Iako je nosio ovo prezime, Pavle Čarnojević, koji je podigao ovu grobnicu, zapravo nije bio poreklom iz ove loze. Njegovog oca Arsenija usvojio je Mihajlo, bratanac Arsenija Čarnojevića, i dao mu svoje ime. Arsenije je imao osmoro dece, a jedan od njih bio je Pavle. Služio je kao kraljevski savetnik, ali mnogo veći uspeh ostvario je njegov unuk Petar Čarnojević.

Petar je vrlo rano stupio u politički i javni život, kao obrazovani Srbin a mađarski plemić. Učestvovao je na svim srpskim crkveno-narodnim saborima između 1837-1871. godine. Revolucionarna vlada Lajoša Baćanjija imenovala ga je krajem aprila 1848. za kraljevskog komesara i velikog župana Tamiške županije sa zadatkom da umiri ustanike u južnoj Ugarskoj. Takođe mu je dodeljena i titula tamiškog grofa.

Funkciju komesara obavljao je dva meseca tokom 1848. godine. Prvobitno je trebalo da ispita zahteve ustanika, i, po mogućstvu, postigne dogovor u okviru zakona Kraljevine Ugarske. Međutim, nakon nemira u Velikoj Kikindi i uništavanja zgrade Dištrikta njegova ovlašćenja su proširena i misija promenjena. Sada je za cilj imao uspostavljanje reda i mira, imovinske i lične bezbednosti u Torontalskoj županiji i kažnjavanje vinovnika za nerede u Velikoj Kikindi.

Njegov pristup zasnivao se na mirnom rešenju konflikta, kako bi budući suživot Srba i Mađara bio moguć. I jedna i druga strana su ga osudile - Srbi su smatrali da je izdao nacionalne interese, dok su mu Mađari zamerali neodlučnost i oklevanje da upotrebi silu kako bi ugušio Bunu. Kada je u julu 1848. mađarska vlada odlučila da oružjem slomi ustanak, Čarnojević se otvoreno suprotstavio takvom rešenju i potom je razrešen dužnosti. Na njegovo mesto došao je Tamiški podžupan Sava Vuković.

Bio oženjen Ružom, ćerkom kapetana Miše Anastasijevića. U braku je imao sina Arsenija i kćerku Lauru, udatu za porumunjenog Cincarina, Močonjija. Posle 1871. godine materijalno je veoma "posrnuo", usled raskalašnog života (navodno "prokockao" na kartama je veliki kapital) pa se silom prilika povukao u miran i oskudan život. Bio je u svoje vreme od velikog ugleda kod Mađara; uvažen i popularan, zbog svoje bogatstva, patriotizma i darežljivosti - kavaljerstva.

Petar Čarnojević - osiromašeli plemić, umro je 1892. godine u Fenju, kod kćerke Laure Močonji, a njegovi posmrtni ostaci preneti su u porodičnu grobnicu u Rusko Selo kod Kikinde. U nekrologu se za njega navodi: "Pokojni Čarnojević nije pogađao u politici uvek dobar put; ali je bio čestit Srbin, koji je svome narodu uvek iskreno želio dobra, i koji se za njega zauzimao prema svojim silama. Bio je dobar i plemenitog srca čovek".

(Telegraf.rs)