Oreol za žrtve ustaškog terora u Jasenovcu: Vukova skulptura poručuje - Nismo izbrisani!
"Neko će mi to možda zameriti, ali, pored spomenika Bogdana Bogdanovića, lično smatram da ne postoji dovoljan broj vajarskih dela posvećenih stradanju u Jasenovcu", ističe umetnik Vuk Ljubisavljević
Skulptura "Izbrisana" posvećena je srpskim, jevrejskim i romskim žrtvama ustaškog terora u Jasenovcu u toku Drugog svetskog rata. Delo je vajara i slikara Vuka Ljubisavljevića iz Beograda. U stilizovanoj univerzalnoj narodnoj nošnji, predstavljene figure majke i deteta imaju elemente hrišćanstva – u vidu oreola, i obe nestaju u vetru. Na postamentu se nalaze i stihovi "Pesme o Jasenovcu" Dobrice Erića.
Preporučujemo
Vanja Nenadić, zvezda serije "Tajne vinove loze": Ne bih mogla da uradim ono što je Anja uradila
Timoti Šalame je sin Edvarda Makazorukog u Superbol reklami sa Vinonom Rajder
Uprkos nazivu, autor poručuje da, pored svega što se desilo i samim tim što skulptura danas postoji u prostoru, mi nismo izbrisani…
- Duže vreme sam imao izvesni unutrašnji poriv da je napravim. Osmišljavao sam je u mislima. Neko će mi to možda zameriti, ali, pored spomenika Bogdana Bogdanovića, lično smatram da ne postoji dovoljan broj vajarskih dela posvećenih stradanju u Jasenovcu – za Telegraf ističe Vuk Ljubisavljević i dodaje:
- Moguće je da me je za izradu skulpture podstaklo i to što je na tu temu nedavno snimljen i dugometražni film, kako bi i svet bio upoznat s onim o čemu se dugo nije govorilo. A podstakli su me i negativni komentari na račun našeg naroda što uopšte odajemo počast žrtvama. Skulptura verovatno predstavlja i određeni vid lične samoodbrane. Bilo mi je važno da je napravim i da postoji.
"Izbrisana" je trenutno sačinjena od više materijala, a Vuk napominje da je vrlo izvesno da će je odliti i u bronzi.
- Vajarstvo pruža mogućnost da jednu ideju realizuješ u više sirovina, a da misao nastavi da postoji. Suština skulpture je mešavina ideje, maheraja i veštine. Primarna verzija "Izbrisane" sačinjena je od rezina i dodatnih elemenata – kaže Vuk koji kombinuje savremene i tradicionalne tehnike vajarstva.
- Proces stvaranja uvek počinjem s crtežom jer na taj način najjednostavnije mogu da razmišljam i razvijam ideju. Dok stvaram, volim da eksperimentišem. "Izbrisanu" sam, na primer, prvo postavio u plastelinu kako bih video kakav utisak odaje u prostoru, kako pada svetlost, a potom sam sve te elemente prebacio u kompjuter i igrao se u 3D grafici.
U poslednje vreme praktikujem takav pristup budući da mi je proces mnogo olakšan jer umanjuje količinu utrošenog vremena. Pojedine skulpture i reljefe sam i štampao u 3D tehnici jer mi je na taj način bilo jednostavnije da ih sagledam u realnosti - dodaje.
"Izbrisana" je izrađena digitalno (putem 3D štampe), a Vuk ju je potom ručno doradio. Skulpture stvara i u terakoti, metalu... Trenutno završava i minijaturu San o Jabučilu, krilatom konju vojvode Momčila iz pesme Ženidba kralja Vukašina, kojoj je dodat i materijal u vidu papira i kanapa. Mogućnosti su bezgranične.
Vuk je odbranio master na vajarstvu na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Sa 20 godina je izvajao medalju Sretena Kostića, prvog srpskog šofera, za Muzej automobila u Beogradu, koja se svake godine dodeljuje zaslužnim pojedincima povodom godišnjice Muzeja. Autor je i medalje Festivala dečjih horova FEDEHO, skulpture "Zaštitnica" posvećene srpskim žrtvama ratova devedesetih (nalazi se u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu), poprsja ruskog cara Nikolaja II i poprsja kneza Mihaila i kneginje Julije (u likovnoj zbirci Istorijskog muzeja Srbije).
Pored ovoga, izvaja i figure bića iz mitologije, superheroja... Održao je pet samostalnih, a bio i učesnik oko dvadeset grupnih izložbi. Fascinira ga stvaralaštvo Salvadora Dalija, Leonida Šejke, Ivana Meštrovića, Nebojše Mitrića.
- Kroz svoja dela najviše volim da pričam priče. To mogu biti šire priče, kao što je slučaj sa skulpturom "Izbrisana", ili one koje su uzrokovane ličnim osećanjem ili iskustvom. Zapravo, mitologija, istorija, superheroji neprestano se preklapaju u našoj svakodnevici. Živimo između mitova, u specifičnoj realnosti, a naši dani su isprepletani svim i svačim. Mislim da je umetnost pravi način da upravo to i predstavim – završava Vuk Ljubisavljević.
(Dušan Veselinović)