Čuvena umetnička dela u centru najskupljeg razvoda ikad: Vrede preko 140 miliona dolara

Čak četvrtinu imovine koje je bivša supruga milijardera dobila nakon razvoda čini kolekcija moderne umetnosti

U centru razvoda ruskog oligarha, koji odbija da bivšoj ženi preda imovinu vrednu 600 miliona dolara, nalaze se dela Endija Vorhola, Marka Rotka i drugih eminentnih umetnika. Da li će oni konačno Tatjani Ahmedovoj ili ostati u posedstvu njenog nekadašnjeg muža Farkada, odlučiće sud u Londonu ove nedelje.

Preporučujemo

Tatjana Ahmedova optužila je svog bivšeg supruga da je imovinu i novac preneo na njihovog sina Temura, kako ne bi došle u njen posed. Ta imovina joj je inače dodeljena nakon razvoda 2016. godine.

Četvrtinu čine dela 11 umetnika, uključujući i Vorhola, Rotka, Iva Klajna, Damijena Hirsta i Pitera Doiga. Kolekcija, vredna oko 145,2 miliona dolara, sadrži Rotkovo neimenovano platno (Žuto i plavo), koje je na Sotesbijevoj aukciji 2015. godine prodato za 46. miliona dolara, kao i Doigovu sliku "Country-rock (Wing-mirror)", godinu dana ranije pazarenu za 14.5 miliona dolara.

Navodno u kolekciji se nalazi i nekoliko Vorholovih predstava Merlilin Morno i jedna Brižit Bardo.

Nadležni sumnjaju da se ova kolekcija krije u Lihtenštajnu. Tatjana potražuje još i 115 metara dugu jahtu, "aston martin", helikopter, privatni avion, 40 miliona dolara vredan stan u Londonu koji je sinu poklonjen za 19. rođendan i veoma skupe puške.

Žuto i plavo

Sa samo dve boje koje pokrivaju veliko platno, bez rama i simboličkih referenci, pa čak i imena, Rotkova slika poznat kao "Žuto i plavo" poziva gledaoca da posmatra dubinu  intezitet boja i svetlost koja iz njih proizilazi. Samo platno se čini čak i većim no što jeste. Kada se u sliku zagleda malo bolje, jasno je da su boje mazane sloj za slojem. Nisu tu samo žuta i plava, već manje uočljive boje, kao što su zelena i crvena, primetne na ivicama ili tamo gde su naslage tanje. Njihovo otkrivanje predstavlja obrnut put od onog kojim je išao umetnik kada je delo stvarao.

Markus Jakovljevič Rotkovic, američki umetnik poreklom iz Letonije, većinu svojih radova nije imenovao. Neke bi naslovio "Broj x", druge po redosledu boja, namerno ne želeći da svoje ideje nametne posmatraču.

Kada ga je jedan novinar pitao da objasni svoje slike, Rotko je rekao: "Tišina je tako tačna". I zaista, njegove slike ne govore ništa konkretno, jer iskustvo je to koje je bitno. Umetnik je savetovao svojoj publici da slike gleda sa 18 centimetara razdaljine, kako bi doživeli "osećaj bliskosti, strahopoštovanja, transcedencije pojednca i nepoznanicu". Na taj način pregrada između publike i umetnosti nestaje.

"Country-rock (Wing-mirror)"

Škotski slikar Piter Doig naslikao je ovo platno 1999. godine. U pitanju je pejzaž sa tunelom koji uokviruje duga. Dugin tunel je jedan od najpoznatijih i najzvučnijih motiva u Doigovom stvaralaštvu. "Country-rock (Wing-mirror)" deo je serije koju čine još dve slike, a koje sve predstavljaju autoput Don Vali.

Doig je bio pod uticajem romantičarskih pejzažnih slikara poput Kaspara Davida Fridriha. Njegovo platno izaziva osećaj nostalgije i sećanja, a upravo je to umetnika pratilo kada se iz Kanade preselio u London krajem 1980-ih. Doig je negirao da se značenje njegovih dela može tražiti samo u toj udaljenosti od njegove domovine (u Kanadi je živeo do 7. godine), već objasnio da se serija dotiče univerzalnih ideja pamćenja i gubitka.

- Ljudi su pomešali da su moje slike samo moja osećanja. Naravno, mi ne možemo pobeći od svoje emocije. Ali mene više zanima sama ideja pamćenja - govorio je on.

Inače dugin tune, inspiracija za Doigovu proslavljenu seriju, postao je nezvanično obeležje kanadskog pejzaža, simbol radosti i optimizma. Prvi put se pojavio 1972. godine i ljudi su odmah počeli da ga kopiraju. Vlasti su pokušavale da ga prekriju sivom bojom i na kraju odustale.

Endi Vorhol i Merilin Monro

Endi Vorhol, jedan od najpoznatijih umetnika pop-arta, slikom "Zlatna Merilin" proslavio je mešavinu božanske cenjenosti i retkosti, lošeg kvaliteta i kiča, koji su bili povezivani sa zvezdama popularne kulture. Samo jedno lice glumice, štampano na zlatnoj pozadini, evociralo je izgled vizantijske ikone i nosilo obeležje božanskog statusa koje su popularne ličnosti imale u modernom dobu. Zlato je, doista, bilo sveprisutno u kulturi lepote.

Merilin je nastavila da mu bude inspiracija. Vorholov "Merilin diptih" nastao je 1962. godine, nakon smrti glumice. U ovom delu on je objedinio dve teme kojima se često bavio: kult ličnosti i tematiku smrti. Lice Merilin Monro je preuzeto sa reklamnog materijala za film "Nijagara", a na ovoj slici se ponavlja na isti način na koji su, na primer, boce Koka-Kole umnožavane u drugim njegovim delima – ona je samo još jedan brend popularne kulture sveprisutan u životima Amerikanaca.

Vorhol je 1967. štampao ukupno 250 slika Merilin Monro u svom njujorškom studiju. Taj portfolio jeste svojevrstan nastavak rada iz 1962. godine. Svako lice, svaki print ima drugačije boje i predstavlja nejnu bogatu prirodu. Na mnogima su njene čuvene usne naglašene jakom, drečavom crvenom bojom, a njena plattninasta kosa različitim nijansama žute. Tamne boje sećanje su na njenu preranu smrt.

(Telegraf.rs)