Skulptura slepog guslara posle 104 godine ponovo na Kalemegdanu

Na Dan primirja u Prvom svetskom ratu na ovom mestu podignut je Spomenik zahvalnosti Francuskoj, a nešto više od 15 godina ranije i spomenik Karađorđu

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić svečano je danas na Kalemegdanu otkrio Skulpturu slepom guslaru, koji je napravljen pre više od 100 godina kao deo Spomenika Karađorđu.

Preporučujemo

Događaju su prisustvovali glavni gradski urbanista Marko Stojčić, sekretar za kulturu Ivan Karl, kao i direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Olivera Vučković.

Vesić je podsetio da su Spomenik Karađorđu uništili Austrougari po zauzimanju Beograda, ali i istakao da je skulptura slepog guslara „nekim čudom preživela“.

– Danas je veliki dan za Beograd, za Beogradsku tvrđavu i sve one koji brinu o našem kulturno-istorijskom nasleđu. U neposrednoj blizini mesta na kojem se nalazimo, 1913. godine podignut je spomenik Karađorđu. Kako obično biva kod nas, javnost je bila podeljena i bilo je onih koji su smatrali da nije dobro urađen. Posle okupacije Beograda 1915. godine Austrougari su uništili spomenik u svom obračunu sa srpskim kulturno-istorijskim nasleđem. Odlučili su da na ovom mestu, na kojem se danas nalazi Spomenik zahvalnosti Francuskoj, podignu spomenik Franji Josifu. Taj spomenik je stigao u Beograd mesec dana pre oslobođenja i nikada nije postavljen. Od čitavog spomenika Karađorđu, nekim čudom ostala je sačuvana samo skulptura slepog guslara – rekao je Vesić.

On je dodao da je skulptura 104 godine bila sakrivena po depoima muzeja, dok Marko Popović, veliki stručnjak koji više nije sa nama i sigurno najbolji poznavalac Beogradske tvrđave, pre dvadesetak godina nije pokrenuo inicijativu da se skulptura ponovo postavi na Kalemegdanu.

– Danas, kada otkrivamo Spomenik slepom guslaru, ovaj čin predstavlja zahvalnost Marku Popoviću za sve što je uradio za Beogradsku tvrđavu. Takođe, danas izražavamo zahvalnost ljudima koji su podigli spomenik Karađorđu, koji se posle 104 godine vraća na Kalemegdan u vidu skulpture slepog guslara. To je i svojevrstan spomenik guslama, našem autentičnom narodnom instrumentu, ali i guslarima koji su bili uz svoj narod u teškim trenucima kroz istoriju. Danas smo takođe pokazali da, koliko god se neko trudio, srpsku istoriju i tradiciju nije moguće uništiti – istakao je Vesić.

Prema njegovim rečima, Beograd je dobio još jedno mesto na kojem ćemo, kako je rekao, moći da se okupljamo i sećamo naše istorije, kulture i tradicije.

– Veliku zahvalnost dugujemo pre svega Marku Popoviću, ali i Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, direktorki i svim zaposlenim, kao i Sekretarijatu za kulturu i svima drugima koji su učestvovali u ovom projektu. Danas je Dan primirja u Prvom svetskom ratu i zbog toga smo baš na današnji dan, kada je 1918. godine Srbija pobedila Austrougarsku, želeli da otkrijemo ovaj spomenik. Pokazali smo da je preživela ne samo skulptura slepog guslara, već da je preživela i Srbija – poručio je Vesić.

Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda Olivera Vučković rekla je da put koji je prešla skulptura slepog guslara pokazuje da ponekad i spomenici imaju čudnu sudbinu.

– Na Dan primirja u Prvom svetskom ratu na ovom mestu podignut je Spomenik zahvalnosti Francuskoj, a nešto više od 15 godina ranije i spomenik Karađorđu. Danas je ovde ponovo sa nama monumentalna skulptura Paška Vučetića, ali šta se desilo sa ostalim delovima Spomenika Karađorđu verovatno nikada nećemo saznati. Zahvaljujem Marku Popoviću, koji danas ne može da nas čuje ali sam sigurna da je znao da će se ovo dogoditi. Veliku zahvalnost dugujemo Gradu Beogradu, kao i svim zaposlenima u Zavodu za zaštitu spomenika kulture – rekla je Olivera Vučković.

(Telegraf.rs)