"Portret Arnolfinijevih" je jedna od najpoznatijih slika na svetu, ali za nju se vezuju tri zablude

Ipak, slika je, što se prikazanog para tiče, imala samo jednu funkciju

Flamanski slikar Jan van Ajk verovatno je najpoznatiji po portretu (Đovanija) Arnolfinija i njegove žene, koju je naslikao 1434. godine, a koju većina zna pod imenom "Portret Arnolfinijevih". Slika je tokom svih ovih vekova podsticala čitav broj pitanja, na koja kritičari pokušavaju da daju odgovor.

Preporučujemo

Na slici je prikazan par koji stoji u ukusno sređenoj sobi i drži se za ruke. Oni su obavijeni dugim i teškim materijalima i krznom, a simboli koji otkivaju njihov društveni status pažljivo su smešteni u svim delovima slike - od malenog psa, do sveća na lusteru i pomorandži na komodi.

Slika se od 1842. godine nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu, a ovo su tri najveće zablude u koji mnogi i dalje veruju.

"Portret Arnolfinijevih" prikazuje venčanje

Istoričar umetnosti Ervin Panofski je 1934. godine napisao esej u kome je tvrdio da slika prikazuje svojevrsno venčanje. Iako je ambijent malo čudan, on je naglasio kako je do 1563. godine Katolička crkva dozvoljavala da dvoje ljudi sklope brak na bilo kom mestu, čak i bez prisustva svedoka, dok god među njima postoji uzajamna saglasnost, iskazana rečju i delima.

Panofski je tvrdio kako i samo jedna upaljena sveća u lusteru simbolizuje zakltevu datu Bogu, a ima i "posebnu referencu na venčanje".

Ipak, dokumenti koji su otkriveni 1990. godine ukazali su da su se Đovani Arnolfini i Đovana Cenami venčali 1447. godine - 13 godina nakon što je slika nastala i šest od kako je Van Ajk umro. Otkriće je ostavilo prostor za nove interpretacije, od kojih je najčešća ona da je ovo delo pre svega prikazuje status i bogatstvo osoba na njemu.

Van Ajk je majstor obrnute perspektive

Mnogi profesori i istoričari umetnosti hvaliće Van Ajka zbog njegovog tačnog prikaza prostora. Jedan od najzanimljivijih detalja na "Portretu Arnolfinijevih" jeste čuveno ogledalo na zidu iza para, a kome su oni prikazani s leđa.

Ipak, Van Ajk nije baš besprekorno baratao perspektivom. Na sajtu Nacionalne galerije navodi se da dok se gledaocu čini da u ogledalu vidi taj četvrti zid, luster u ogledalu ne bi baš mogao da se na taj način izobražava. Ni linije dasaka na podu nisu tačno predstavljene.

Renesansni umetnici na severu voleli su detaljne slike, koje se veoma približavaju fotografiji, ali činjenica je da Van Ajkovo razumevanje perspektive nije bilo tačno, već više intuitivno. Njegov prostor je neretko haotičan.

Arnolfinijeva žena je trudna

Dok njena nežna bela ruka počiva na njenom stomaku i deluje kao da gomilom materijala skriva trudnički stomačić, nema mnogo dokaza da je Đovana Cenami bila trudna u tom trenu.

Ipak, kada se gledaoci pažljivo zagledaju u sliku, shvatiće da ju njoj šaka puna tkanine. Ona drži svoju haljinu, čija dužina i tekstura treba da ukazuju na bogatstvo para. Odeća je bila forma vizuelne komunikacije tada, kao i sada. Njena je toliko duga da je gotovo drži nepokretnom.

Arnolfinijevi su bili bogata italijanska porodica koja je trgovala luksuznom robom, naročito materijalima u Brižu. Ovo je vreme kada je u lučkim gradovima širom Evrope nastaje merkantilni kapitalizam. Đovanina haljina treba da signalizira da Arnolfinijevi trguju takvim luksuznim tkaninama, koja je u to vreme bila jedan od najboljih izvoznih proizvoda iz Engleske. Krzno na njenim rukama verovatno je krzno lisice, koje se uvozilo sa Baltkika.

Stoga koja god pitanja da istoričari umetnosti imaju povodom ove slike, jasno je šta je bila namera para - da pokažu kako su jedan od najbogatijih i najbolje obučenih parova u gradu.

(Telegraf.rs)