Njegova dela su preskupa, slatka i uznemirujuća: Japanskog umetnika obožava planeta
Zvezda brendova, muzičkih zvezda, ali i umetnik iza čijih se šarnih likova krije vrlo složena filozofija i kritika
Takaši Murakami stvara jednu od najskupljih umetnosti u savremenom svetu. Potpomognut KaiKai Kiki, studijom koji umetnike iz celog sveta okuplja u Tokiju, ovaj japanski stvaralac proizvodi veliki broj dela, zasnovanih na anima i manga tradiciji svoje zemlje.
Mase nasmejanog sveća su njuegov stalni motiv, kao i pljosnati crtani likovi, oživljeni ljupkim ali istovremeno i uznemirjućim efektima. Murakamijeva zaštitna heroina Kiki, na primer, ima dva očnjaka i treće oko. A tokom tri decenije svoje karijere Murakami je stvarao i rasipao takve likove po celom globusu, i putem svih medija.
Čak i oni koji nikada nisu njegova dela potražili u muzejima i galerijama, mogu ih prepoznati iz popularne kulture ili kao deo luksuznh robinih marki. Murakami se nimalo ne stidi da sarađuje sa brendovima kakav je Lui Viton, niti da učestvuje na aukcijama. Za čak 15,2 miliona dolara prodata je njegova skulptura MyLonesome Cowboy na aukciji u Sotesbiju 2008. godine, piše Artsy.
No, ispod ovih pomalo površnih opisa ipak se krije umetnikova lična filozofija i njegovo viđenje umetnosti, komercijale i istorije. Murakami ima doktorat iz nihonge, tradicionalnog japanskog crtanja nakon 1900. godine, a njegov savremeni izraz je dobrim delom kritika elemenata nacionalne kulture i umetnosti.
Njegovi radovi jesu bazirani na tradiciji, ali je Murakami velikim delovm vezan i za moderne japanske kulturne koncepte kakvi su kawaii (što bi u grubom prevodu značilo "ljupko" ili "slatko") ili otaku (što se odnosi na mlade ljude opsedunte kompjuterima i društvenim odnosima).
Murakami je 2000. godine razvio svoju teoriju "superravno" (superflat) koja povezuje estetiku ravnih površina u savremenoj japanskoj umetnosti sa poravnjavanjem kulturnih hijerarhija. Umetnik je smatrao da će mu taj stav pomoći da na prijatniji način razotrkije užasnu istinu Japana iz polovine prošlog veka - pre svega katastrofu koju su za sobom ostavile atomske bombe.
- Murakami smatra da su ugledni japanski umetnici igorisali horor Drugog svetstkog rata i poniženje koje je zemlja pretrpela nakon tog sukoba, prepuštajući te temu otaku (mladoj generaciji), koja ih je sa druge strane pretvorila u crtane fantazije - smatra kritičar umetnosti Artur Lubau.
Uprkos svim tim različitim idejama, drugi kritičari u Murakamijevom opusu vide vezu i ravnotežu.
- Sve je to deo stvaranja estetskog univerzuma u kome likovi koje Murakami stalno ponavlja, njegova prezasićena planeta, suluda pažnja za detelje stvaraju sveobuhvatan brend - smatra Noa Dejvis, stučnjak za poratnu i savremenu umetnosti u britanskoj aukcijskoj kući Kristis.
Naglašeno seksualizovane, preuveličane crtane figure
Po njemu, neki od najboljih Murakamijevih dela uopšte nisu pljosnati, već tridimenzionalni. Njegove skultupre otkrivaju iste elemente koje koristi tokom cele karijere - seksualnost, pričanje priča, obraćanje pažnje na sebe i istoriju Japana, ali sve zajedno obojene grubom satirom.
Najpoznatije njegove skulpture su pomenuti My Lonesome Cowboy iz 1998. godine i Hiropon (1997). Oba dela su sačinjena od fiberglasa i predstavljaju naglašeno seksualizovane, preuveličane crtane figure. Nagi, plavi kauboj vrti lasom od svoje spreme, dok druga skulptura predstavlja ženu, odevenu samo u maleni bikini, koja preskače "vijaču" od mleka iz svojih grudi.
Lui Viton i Bili Ajliš
Popularnost Murakamija doprinosi i to što on često sarađuje sa brendovima. Godine 2002. redizajnirao je Lui Viton monogram i počeo dugogodišnju saradnju sa ovom markom. Murakami želi da sjedini komercijalu i "finu umetnost", da smanji razliku izmeću "niske" i "visoke kulture".
Tokom godina on uveliko radi sa brendom Suprim (Supreme) i slika šare za njihove skejtbordove i majice. Njegova dela se u muzejskim prodavnicama mogu kupiti po različitim cenama, a poslednja vest od pre nekoliko dana je da će se japanski artist ujediniti sa pevačicom Bili Ajliš, kako bi zajedno napravili seriju majica za UNIQLO brend.
Sa Bili Ajliš već je sarađivao na njenom hit singlu "you should see me in a crown”, tačnije na video u koji sadrži crtanu Ajliš sa Murakamijevim nasmejanim šarenim cvetovima. Estetike oba umetnika - slatka, ali uznemirujuća, ovde su našle zajednički jezik. Video je pregledan 68 miliona puta, a Murakamijev studio je napravio i kolekcionarske plastične lutke Bili Ajliš.
Kada je 2010. godine stvorio seriju slika u koje je ucrtao i novi Lui Viton logo, u svetu umetnosti otvorio je nova pitanja - da li su to njegova dela i reklama za brend? Mogu li slike biti reklame za tašne?
- Kao što je Vorhol radio sa konzervom za supu ili portretima Merilin Monro, ako postoji potreba na držištu, ja ću ponuditi svoja dela. Vlasnici galerija brinu da ako ova praksa postane masovvna, to će sniziti cene umetničkih dela - rekao je Murakami Lubou. On se, ipak, ne brine oko toga, jer želi da ljudima pruži ono što traže.
Murakamijeve slike i skulpture, kako raniji, tako i kasniji radovi, vrlo su traženi među kolekcinarima i trenutno se prodaju za ogromne pare u Šangaju i Njujorku.
Likovi koje većina zna, čak i kada ne zna čiji su
Takaši Murakami osmislio je likove koji su uveliko deo pop kulture. Njihovi prikazi nalaze se čak i na stvarima, igračkama i majicama koje danas možete kupiti čak i na pijaci (naravno, govorimo o jeftinim kopijama), ne znajući da ih je pažljivo osmislio izgrađeni i obrazovani umetnik.
Takvi likovi su Mr DoB, po kome je Murakami najčešće prepoznaje. Mr DoB je Murakamijev Pikaču, njegov Miki Maus. Lik je inspirisan i Sonic the Hedgehog, tj. predstavlja nekakvu simbiozi američkog i japanskog stila, ali ih istovremeno i kritikuje.
Drugi likovi su Kiki i Kaikai, koji obično idu jedno s drugim, potom Lui Viton panda, ovalni Buda i na kraju Pom, koji je baziran na Takašijevom psu, i neretko se pojavljuje uz njegove autoportrete.
Nove slike
Dok je sjedne strane vrlo moderan, Murakami takođe gleda i stare slike i dozvoljava im da ga inspirišu. Na izložbi 2014. godine u Njujorku Murakami je prikazao seriju slika inspirisanih zemljotresom koji je opustišio Japan 2011. godine. Da bi razumeo sadašnju tragediju, gledao je u prošlost, naročito budističke slike koji su, nakon zemljotresa 1855. godine, na svojim delima prikazali duhovne zaštitnike. Murakami je takođe tim duhovim figurama dao prostor na svojim delima.
Duhovni, mitološki i lični simbolizam su već deccenijama bili predment njegovog interesovanja. Jedan od najvećih prelaza u njegovoj karijeri upravo je to vraćanje klasičnoj japanskoj kulturi, tehnikama i narativu istočnog folklora. Ta prošlost uvek se na neki način nalazi u njegovim hrabrim, govorljivim i pop delima.
(Telegraf.rs)