Britanac zaljubljen u jugoslovenske spomenike: Slika ih samo noću i hvata njihovu neverovatnu lepotu

"Moje iskustvo u Srbiji bilo je vrlo pozitivno, a dobra hrana, ljudi i mnoštvo potencijalnih tema ublažili su oštrinu zime", rekao je O'Nil za Telegraf.rs.

Lepota brutalizma i sila jugoslovenskih spomenika, koja opstaje uprkos sveopštem zanemarivnju, privukla je Britanca Marka O'Nila u zemlje nekadašnje države, gde je svojim fotoaparatom ovekovečio ova umetnička dela.

Popina, Jasenovac, Sutjeska, Spomenik revolucije naroda Moslavine i mnogi drugi spomenici našli su se na O'Nilovim fotografijama. Kako je rekao za Telegraf.rs, Srbiju je posetio u januaru 2017. godine.

Preporučujemo

- Tada je navodno bila najhladnija zima u poslednjih 30 godina. Temperatura nije prešla preko nule za sve vreme naše posete, čime smo dobili neke prelepe, ledene scenografije. Radili smo naporno i dugo, tokom noći, uz mnogo vožnje i neuspelih pokušaja da zaspimo u kolima na -15 stepeni Celzijusa, ali sve u svemu, bilo je mnogo zabavno. Moje iskustvo u Srbiji bilo je vrlo pozitivno, a dobra hrana, ljudi i mnoštvo potencijalnih tema ublažili su oštrinu zime - rekao je Mark O'Nil za naš portal.

Arhitektura brutalizma upoznao je u Bugarskoj, pre skoro 10 godina.

- Našao sam se u blizini Spomenika na Buzludži - jedinstvene i napuštene betonske strukture, fantastičnog oblika i smelog simbolizma. Strah od tog mesta me je vukao i vukao da mu se vraćam. Snažno iskustvo koje sam stekao istraživajući takvo mesto, samo pri svetlosti Meseca i zvezda, a ponekad i munje, pretvorilo se u opsesiju i počeo sam da istražujem i druge delove Balkana. Spomenici koji su dizajnirani i podignuti za vreme Jugoslavije su neverovatna umetnička dela. Svi iza sebe imaju bogatu istoriju i kulturnu vrednost, a mnogi su baš u svom propadanju postali prelepi. Čak i u svom trenutnom stanju oni nameću poštovanje. Oni ponosno stoje unutar balkanskog pejzaža, a njihove forme odgovaraju stilu mojih fotografija, jer ja koristim svetlo da definišem strukture i naglasim teksturu - kaže ovaj fotograf.

Za spomenike bivše Jugoslavije saznao je preko fotografija.

- Sećam se da sam video maglovite slike upadljivih betonskih figura na forumima. Potom sam se posvetio temeljnom istraživanju istorije i mapa, kako bih pronašao njihove lokacije i osmislio slike. Na početku to nije bilo lako, ali godinama, kako je tehnologija napredovala, sve više informacija je bivalo dostupno, a mape su postale deteljnije - kaže Mark.

Kao fotograf, oduvek je voleo da radi noću, jer ljubav prema astronomiji je njegova pokretačka snaga. Mrak se savršeno uklapa u njegovu estetiku.

- U miru noći univezum može da nam pokaže istiniski neobične stvari, kako na zemlji, tako i na nebu. Relativna tama zahteva dugu ekspoziciju kako bi se uhvatilo dovoljno svetla za fotografiju. Time se dobijaju drugačije slike nego danju. Efekat koji se dobije proticanjem vremena pruža nove elemente fotografiji, a za to vreme dodatni izvor svetlosti može da unese novu iluminaciju. Svaka scena zahteva drugačiji pristup i daje veoma drugačije rezultate. Ovo može biti veoma nepredvidiv i iscrpljujuć oblik umetnosti, zbog čega je zadovoljstvo veće kad su rezultati dobri - kaže Mark.

Njegove fotografije možete pogledati na njegovom Instagram profilu, kao i na sajtu www.markoneill.co.uk

(Dunja Savanović)