Bila je ljubavnica Apolinera i Pikasa: Naslikao ju je 60 puta i ljubomorno čuvao od drugih slikara

Crvenokosa Fernanda bila je jedna od muza pariskih umetnika s početka 20. veka

Zanosna, crvenokosa i bujna - Fernanda Olivije bila je francuska umetnica, no pre svega omiljeni model mnogim drugim slikarima. Njen najpoznatiji ljubavnik i čovek koji je njen lik često prenosio na svoja platna bio je čuveni Pablo Pikaso. On sam ju je naslikao preko 60 puta.

Fernanda je Pablu bila prva velika ljubav. Njena vatrenocrvena kosa, bademaste oči i pohotna figurea odmah su ga očarali. Sreli su se prvi put 1903. godine, jednog olujnog dana, kada je ušla u njegov atelje da bi se sklonila od kiše.

Preporučujemo

Svoj prvi utisak iz Pikasovog ateljea Fernanda Olivije je opisala u memorima "Pikaso i njegovi prijatelji" (Picasso et ses amis) koji su objavljeni 1930. godine:

-Pikasa sam srela kada sam se jedne olujne večeri vraćala kući. Držao je u rukama sasvim malenu mačku, koju mu pruži smejući se i istovremeno mi prepreči put. I ja sam se smejala. Pozvao me je u svoj atelje. Beše to kraj plave epohe. Velika nedovršena platna stajala su u ateljeu, gde je sve govorilo o radu. Ali taj rad, u kakvom neredu... Bože! U jednom uglu dušek na četiri noge. Mala gvozdena peć, već sasvim zarđala, na kojoj je stajao žut lavor od pečene gline, služila je kao sto za umivanje; peškir, parče sapuna kraj njega, na stolu od jelovine. U drugom uglu jedan crn kofer pružao je nimalo udobnu priliku za sedenje. Stolica od slame, nogari, slike svih veličina, tube s bojama rasute po podu, četke, sudovi s terpentinom, čanak s prljavom vodom, nigde zavese. U fioci od stola nalazio se jedan pripitomljeni miš koga je Pikaso nežno negovao i svakome pokazivao - pisala je ona.

Fernanda Olivije je potpuno opčinila Pabla Pikasa. Nekoliko njegovih dela iz faze kubizma inspirisala je crvenokosa lepotica. Među njima su i skulptura "Fernanda", odnosno "Glava žene", ali i čuvene "Gospođice iz Avinjona". Kako je sam Pikaso priznao, jedna od "gospođica" bila je naslikana prema liku i figuri Fernande.

Portret "Fernanda sa crnom maramom" bio je jedan od prelaznih radova, koji je i dalje imao elemente ekspresionizma i romantizma. Crna marama koju nosi trebalo je da simbolizuje Pikasovo špansko poreklo.

Njihova veza je, ipak, od samog početka bila opterećena ljubomorom, koja ju je činila otrovnom i, katkad, nasilnom. Pikaso je bio posesivan. Branio joj je da pozira drugim umetnicima. Sa njegovim sve većim uspehom, opsednutost je eskalirala, toliko da ju je čak i zaključavao u stanu. Istovremeno, kako je njegova karijera napredovala, tako je ona postajala podsetnik na njegove teške početke.

Pikao je polako gubio interesovanje za nju. Kada su se konačno rastale 1912. godine, uskratio ju je za luksuzan život na koji je navikla. Fernadna je u to vreme i dalje bila udata za svog prvog muža (od koga je, nakon zlostavljanja, pobegla), te nije mogla da od svog ljubavnika išta traži. Da preživi, dražala je časove crtanja, ali i radila u mesari i antikvarnici.

Uspomene na burnu ljubav uspela je da unovči 20 godina kasnije kada je napisala pomenute memore. Do tad Pikasao je već izgradio svoje ime. On se izričito protivio objavi memoara "Pikao i njegovi prijatelji" u belgijskim novinama "Le Soir", koje su na tekstove kupile prava. Unajmio je čitav tim advokata, koji su izdejstvovali da samo šest članaka bude objavljeno. Fernanda je neku ekonmsku korist uspela da izvuče, ali je zaradu brzo potrošila.

Memoare je konačno uspela da objavi 1988. godine, 15 godina nakon Pikaseove smrti. Ostala je upamćena kao jedina Pikasova ljubavnica koja ga je znala pre nego što je postao slavan.

Osim Pikasa, imala je još jednog slavnog ljubavnika - pesnika Gijoma Apolinera.

(Telegraf.rs)