Bila je "lepotica dana" i naša prva vajarka, a danas skoro niko u Srbiji ne zna za ovu ženu

Danas ime Vukosave Vuke Velimirović prekriva veo zaborava, makar u njenoj zemlji. Stranci je daleko više cene

Vukosava Vuka Velimirović je bila prva srpska vajarka. Velika je nepravda što njeno ime danas potpuno prekriva veo zaborava. Njen vanserijski talenat prvi je zapazio njen profesor, vajar Đoka Jovanović. Odmah posle Prvog svetskog rata, mlada i ambiciozna uputila se u tadašnju umetničku prestonicu sveta.

U Parizu prvo se usavršavala u ateljeu čuvenog Antoana Burdela koji je za nju rekao:

Preporučujemo

- Srećan sam što mi se daje prilika da još jednom konstatujem koliko je srpska nacija intelektualna i umetnička. Gospođica Vuka Velimirović u srodstvu je, kao vajarski talenat, sa vašim srpskim majstorima. Njene biste su moćne, a lica sjajna.

Školovanje je nastavila u Rimu, na Umetničkoj akademiji, ali i u ateljeu Etora Ferarija, a zahvaljujući bisti čuvenog baritona Mateasa Batistinija, njeno ime prvi put je dospelo u svetsku štampu, uz epitet La femme du jour ("lepotica dana"). Sredinom dvadesetih godina put je vraća u Pariz, gde će s uspehom izlagati do početka Drugog svetskog rata.

Vukosava se tu posvećuje uglavnom istorijskim temama, pa tako izrađuje skulpture Majke Jugoviće, Jerine Branković, Milice Hrebeljanović, Ane Nemanjić, Jelene Anžujske, Jefimije, Simonide Nemanjić, Jelene Lazarević Balšić Hranić, Vukosave, žene Miloša Obilića i mnoge druge. Istakla je da je uvek želela da ostavi iza sebe nešto trajno, što će biti od koristi čitavim pokolenjeima, pa je upravo zato odradila veliki broj znamenitih ženskih srpskih ličnosti iz istorije, za koju se tokom života izuzetno interesovala.

Nemačku okupaciju i sve strahote Drugog svetskog rata, Vuka Velimirović podelila je sa svojim sunarodnicima, u Beogradu. Kada se posle rata nakratko vratila u Pariz, nije pronašla više ništa od svojih radova koje je tamo ostavila. Sve je bilo razneseno!

Nakon Drugog svetskog rata njena karijera je krenula silaznom putanjom, a Vukosava iako je podjednako dobro radila kao pre, nije mogla da nađe posao. Na nagovor svoje porodice, učestvovala je na konkursu za spomenik pobednicima, na kojem nije prošla.

Pomogla je bratu, Borislavu Velimiroviću, koji je trebalo da bude streljan zbog osude da je kao lekar u Pirotu pomagao svim stranama u ratu. Otišla je kod Moše Pijade, koga je poznavala iz Umetničko-zanatske škole. Nakon dugog ubeđivanja, njen brat je oslobođen.

O velikom prijateljstvu sa Urošem Predićem svedoči desetak pisama koje čuva Istorijski arhiv u Pančevu. U jednom od njih slikar piše:

- Ja sam Vas u sebi nazvao delija-devojkom, od prvog časa kad sam Vas ugledao, stasitu i pravu kao jela...  - piše joj slikar u jednom pismu.  Uroš Predić je 1926. godine naslikao portret ove srpske umetnice, a slika se čuva u SANU.

Danas ime Vukosave Vuke Velimirović prekriva veo zaborava, makar u njenoj zemlji. Stranci je daleko više cene pa je uvrštena u britanska i američka izdanja Rečnika zapadnih vajara u bronzi, kao i u Biografski rečnik vajara dvadesetih i tridesetih godina 20. veka.

(Telegraf.rs)