Neobična izložba u Univerzitetskoj biblioteci: Od skeleta mačke do anatomije pegaza i letećeg korena

Izložba je otvorena 1. novembra i trajaće do kraja meseca

Kakve veze mogu da imaju kosturi mačke, kokoške ili žirafe sa umetnošću? Upravo oni deo su postavke izložbe "Fantastična umestnost" u galeriji Univerzitetske biblioteke u Beogradu, kao prateća instalacija likovnim radovima na temu naučne fantastike.

Preporučujemo

Još dok se penjete na sprat i približavate galeriji Umetničkog centra Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković", čućete razne krikove i neobične zvuke životnja, a onda će se ispred vas pojaviti ogroman skelet divlje svinje. Dok su crteži izloženi na zidovima galerije, među posetiocima postavljene su kosti, od elegantnog mačjeg kostura, do gigantske lobanje žirafe.

Tako, dok posmatramo skelete nama poznatih životinja, možemo da odemo korak dalje i zamislimo skelete nemani i mitskih bića koji postoje samo u ljudskoj mašti, ali neraskidivo su povezani sa onim što nam je priroda stvarno i dala.

Jer, kako ubedljivo zamisliti, pa i oslikati kentaura, ako ne poznajemo anatomiju konja i čoveka, čiji je ova fantastična životinja spoj.

Umetnici, zapravo, i te kako moraju da poznaju anatomiju da bi verno mogli da predstave ljudske i životinjske figure, a naučna fantastika otvara nam vrata nekog drugog, neobičnog sveta, ali ipak srodnog sa onim koji poznajemo.

- Fantastična bića upoznajemo kroz grčke mitove - oduševljavaju nas i plaše minotauri, kentauri, pegazi, grifoni, kiklopi... U narodnoj poeziji i prozi srećemo se sa troglavim aždajama, zmajevima, alama, vešticama i vilama. Dok čitamo naučno fantastične romane zamišljamo čudesna bića iz svemira ili iz daleke budućnosti. Od velikog je značaja da umetnici, koji se bave na primer animacijom ili ilustracijom, potpuno razumeju skeletni i mišićni sistem čoveka i životinja, te jedino tako mogu superiorno da stvaraju neka nova fantastična ili mitska bića. - opisala je u najavi ove izložbe profesorka Ružica Bajić Sinkević.

I dok se čudimo neobično tananom skeletu mačke i kokoške, zastajemo pred ostacima žirafe i divlje svinje, na zidovima nam pažnju privlače bića iz fantastičnih filmova.

Do detalja je objašnjena anatomija pegaza, tu su prikazi znajeva, nemani, zastrašujuća i simpatična bića, leteći koreni, skakutajuće kornjače i krvoločni "dobri vil" iz čudesnog sveta Beke Tiberiu, koji zavarava žrtve svojim dobroćudnim izgledom.

I nisu samo životinje inspiracija za umetnike, već, naravno, i mitska poluljudska bića ili intelignentni stvorovi iz paralelnih svetova. Ali, ljudske kosti su umetnicima bile inspiracija i same po sebi, pa je na izložbi prikazana i njihova neobična upotreba za dekoraciju.

Tako je ljudskim kostima ukrašena crkva u Kutnoj Hori, podignuta na mestu groblja za koje se verovalo da predstavlja direktan put u raj. Iskopano je mnogo kostiju, jer na groblju više nije bilo mesta, pa je krajem 19. veka jedan drvodelja i stolar dobio posao da od kostiju počne da pravi predmete koji će se nalaziti u crkvi - skulpture, svećnjake, štitove, krstove, veliki luster...

Inspirisan kostima, jedan umetnik napravio je i skicu brojnih predmeta za svakodnevnu upotrebu: stolica, imitacija pisaće mašine, šestar, pištolj... Idealne za scenografiju nekog horor filma.

Radove predstavljaju: Miodrag Mića Bajić, Rastko Ćirić, Dejan Mandić, Krunoslav Jović Beka Tiberiu, Iva Atoski, Miloš Slavković, Ružica Bajić Sinkević i Nataša Matović.

Zvučnu instalaciju priredio je Bratislav Vasilić, dok je Fakultet veterinarske medicine iz Beograda obezbedio skelete životinja i preparate organa i embriona životinja.

Izložba je otvorena do kraja meseca.

(Mateja Beljan)