Kneginja Jelisaveta Karađorđević za Telegraf.rs: „Moja Afrika nije bila romantična”

Bila je jedina devojčica na dvoru, a kneginja Jelisaveta danas je baka sedam unuka…

Uhvativši me pod ruku, povela me je kroz izložbeni prostor do vitrine pune sećanja…

Preporučujemo

- Dođite da vam nešto pokažem. Jeste li videli ovu knjigu? Zove se „Istina o 27. martu”. Ovo je važna knjiga jer se u njoj nalaze verodostojni dokazi da moj otac nikad nije potpisao pakt sa Nemcima, već dokument u kom se navodi da Nemci nemaju pravo da prolaze kroz Jugoslaviju. Ta kopija postoji u arhivi dnevnog lista „Politika” i u njoj je sve objašnjeno. „Politika” je na naslovnoj strani još tad objavila ove informacije. Imam tu kopiju. U njoj jasno piše da Nemci nemaju pravo da uđu u Jugoslaviju, a ni da prođu kroz nju; i da će Jugoslavija čuvati svoju neutralnost. Knjiga je bazirana na dokumentaciji koju sam otkrila u Americi, na Univerzitetu u Kolumbiji. U knjizi su priloženi svi dokazi - kaže mi na početku našeg razgovora kneginja Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, regenta Kraljevine Jugoslavije, i Olge, princeze od Grčke i Danske…

U Istorijskom muzeju Srbije, na Trgu Nikole Pašica u Beogradu, otvorena je izložba „Kneginja Jelisaveta – Dugo putovanje kući”, koja predstavlja istraživačko-izlagački projekat Artis centra iz Beograda, dok je partner u realizaciji Istorijski muzej Srbije.

U ovoj grandioznoj instituciji kulture, izložba zaostavštine Jelisavete Karađorđević nalazi se u velikoj prostoriji s leve strane od glavnog ulaza.

- Izložba je ekskluzivna. Predstavljeno je oko 200 originalnih predmeta iz kneginjinog poseda koji broji oko 500 jedinica najrazličitijeg karaktera – od dela likovne i primenjene umetnosti do srebra, porcelana, tekstila, knjiga, dnevnika, prepiske. Imamo i tri „pozajmice” koje su u najdirektnijoj vezi sa knezom Pavlom Karađorđevićem - kaže Tamara Ognjević, istoričar umetnosti, autor izložbe i direktor Artis centra.

U pozajmice spadaju portret kneginje Olge iz 1930. godine, rad Žaka Emila Blanša koji je deo postavke Narodnog muzeja u Beogradu, zatim zelena haljina od pliša sa raskošnim ornamentom u srebrovezu Jelene Petrović, Karađorđeve supruge, koja se inače čuva u arhivi Istorijskog muzeja Srbije, i bista kneza Pavla, rad Čačanina Dragana Ristića iz 1937. godine, pozajmljena iz Galerije Matice srpske, postavljena na samom ulazu.

Tik uz bistu je okačena replika zastave kneza Pavla koja se do njegove smrti 1976. godine nalazila u kapeli Svetog Džordža u zamku Vindzor u Engleskoj.

- U kapeli se sahranjuju engleski kraljevi, a kneza Pavla je njegov venčani kum, kralj Džordž VI, uveo u najviši viteški rang Engleske – Red podvezice. Kad premine vitez Reda podvezice, zastava se vraća njegovoj porodici, tako da je kneginja Olga originalnu zastavu poslala Oksfordu gde je knez Pavle pohađao studije. Ona se tamo i danas čuva. Jelisavetin sin Nikolas je doneo tu zastavu u Beograd kako bi bila restaurirana jer je bila u vrlo delikatnom stanju, pa je u Istorijskom muzeju Srbije izložena replika - ističe Tamara Ognjević.

S leve strane zida, posetioci mogu videti niz fotografija od Jelisavetinog rođenja 7. aprila 1936. godine na Belom dvoru u Beogradu, pa hronološki do danas. Kroz legende pored eksponata, ona u prvom licu govori o svom životu. Jedna od fotografija prikazuje kneginju Olgu sa troje dece, koja je napravljena na dan Jelisavetinog krštenja 2. maja 1936. godine. Olga je u dnevniku zapisala da je veoma ponosna što je konačno uspela da se fotografiše sa svom svojom decom, budući da je imala težak porođaj. Više od mesec dana nije mogla da ustane iz kreveta.

- Svi eksponati su u posedu kneginje Jelisavete, uključujući i dva pirotska ćilima koji nam služe za našu inscenaciju, tj. za potrebe scenografije, kako bismo predstavili priču iz kneginjinog ugla, i odrazili njen stan u Beogradu, koji odiše poetikom i estetikom - dodaje Tamara Ognjević.

Izložen je i kovčeg u koji su se Karađorđevići spakovali kad su izgnani iz Kraljevine Jugoslavije 27. marta 1941. godine. I dalje se na njemu može videti monogram kneginje Olge, kao i nalepnice iz Grčke, Sueckog kanala i Egipta. Potom, tu je i prvi pasoš kneginje Jelisavete, fotografija iz Afrike sa majkom i braćom…

- Moja Afrika nije bila romantična - napominje kneginja Jelisaveta Karađorđević.

…Kao i mali suveniri kad su se konačno vratili u Evropu 1948. godine – fotografija sa krunisanja engleske kraljice Elizabete II 1953. godine, i kneginjine lente kao pripadnice Reda Svetog Jovana Jerusalimskog i Reda ljiljana čiji je jedan od osnivača bio despot Đurađ Branković. Takođe, izloženo je i više kneginjinih haljina, osim jedne koja dočarava neko pređašnje vreme, ali koja je upotpunjena sa maramom i kapom koje je nosila Mojna Demidova, rođena sestra majke kneza Pavla, Aurore Pavlovne Demidove.

Posetioci mogu videti i ikonu koja je pripadala knezu Pavlu, delo Pavla Ovčinikova, koju je dobio na krštenju od svoje bake i ujedno krsne kume Elene Petrovne Trubecke Demidove; a onda i čestitku povodom krštenja od Jelisavete Fjodorovne, rođene sestre poslednje ruske carice Aleksandre Fjodorovne Romanove. Karađorđevići i Romanovi su bili blizak rod. Majka kneginje Olge, Elena Vladimirovna, bila je sestra od strica cara Nikolaja II Romanova.

Zastali smo kod malene Faberžeove kutije, za koju su mi kneginja Jelisaveta i Tamara rekle da je predstavljala zvonce za poslugu.

- Ali nedostaje mu jedan deo, kamenčić - tužno govori kneginja.

- Da, da. Perlica za cin-cin - kroz osmeh dodaje Tamara.

Prikazani su i portreti Perside Nenadović i njene majke Jovanke Milovanović, ali i portret misteriozne kneginjice Kleopatre Karađorđević, rad konzervatora Istorijskog muzeja Srbije, Bobana Veljkovića. Posetioci ovde prvi put mogu videti i Kleopatrina pisma koja je iz Carigrada slala ocu i majci, a sačuvao ih je knez Arsen, Jelisavetin deda. Kleopatra je bila veoma pismena i ova pisma predstavljaju dragocenost jer prikazuju ženski ugao posmatranja iz vremena iz kog je o srpskim ženama malo toga ostalo zabeleženo. Kleopatra je u 20. godini preminula od tuberkuloze, a prethodno je u braku bila svega nekoliko meseci.

- Svi koji uđu u kriptu na Oplencu i vide Kleopatrin grob, iznenade se zbog čudnog imena ove Srpkinje - dodaje kneginja Jelisaveta.

- To je zato što se Kleopatra rodila u izbeglištvu u eri kad počinju velika arheološka otkrića, kad Evropa „luduje” za Egiptom i antičkom Grčkom. Prepričavao se mit o Kleopatri kao najlepšoj ženi svih vremena, a ujedno i kao uspešnoj vladarki Egipta. Verujem da su joj iz tog razloga kumovi dali takvo ime - smatra Tamara Ognjević.

„Izlogom za Romanove” Tamara Ognjević je oslovila vitrinu u kojoj sve šljašti, i koja je tako sređena da može biti deo najlepšeg muzeja Evrope. U njoj se nalazi lepeza Elene Vladimirovne Romanove sa floralnim monogramom u stilu Katarine Velike, i prikazom krune Romanovih. Lepeza je napravljena od šantilji čipke, kornjačinog oklopa i brilijanata, velika je i impresivna, ali je u potpunosti nepraktična.

- Služi za poziranje i snobizam -kroz osmeh napominje kneginja Jelisaveta.

U vitrini su postavljene i fotografije žena porodice Romanov na krunisanju cara Nikolaja II u Moskvi 1896. godine, kao i Elene Vladimirovne, kneginje Olge i njenih sestara Elizabete i Marine, kao i slika mrtve prirode – lični poklon za Jelisavetu Karađorđević od Ksenije Romanove, rođene sestre cara Nikolaja II. Budući da su bile pušači, tabakera od kornjačinog oklopa pripadala je Eleni Romanov, a od riblje kože Olgi. Tu je i kutijica za parfem, koji tad nije bio u tečnom stanju, već u „stiku”.

- Neverovatno je da je kneginja uspela da sačuva ovoliko stvari - kažem Tamari u trenutku kad je Jelisaveta pozdravila posetioce.

- Zaista neverovatno! -odgovara Tamara.

Izdvaja se i porcelanski servis koji je Jelisavetin deda-ujak, Elim Pavlovič Demidov, princ od San Donata, kog je uoči Prvog svetskog rata američki Financial Times proglasio za „najbogatijeg čoveka planete”, naručio 1896. godine u Londonu kod „Tomasa Guda”. Servis predstavlja jedinstveno remek-delo kao ručno pravljeni porcelan sa dvadesetčetvorokaratnim zlatnim lisitićima.

Porcelan prate i srebrni elementi, kao i trpezno posuđe, Olgin art deco set, čajnici Elene Romanove, flaše za vino kneza Pavla, okviri za jelovnike, srebrno lonče za toplu čokoladu.

- Baš sam pre nekoliko dana čitala koliko je topla čokolada, zapravo, zdrava - dodaje kneginja Jelisaveta.

Tu je i jastuče Elene Vladimirovne, portret Anatola Nikolajeviča Demidova, prvog princa od San Donata, Napoleonovog zeta, kolekcionara, mecene kasnije poznatih umetnika, dede kneza Pavla. Zatim, originalno pismo Ežena Delakroe, velikog Anatolovog prijatelja, kao i crteži princa Nikole od Grčke i Danske, Jelisavetinog dede. Njegove slike se nalaze u Luvru, u Nacionalnoj galeriji Škotske, u Engleskoj kraljevskoj kolekciji. Njegov ovde izloženi portret je delo ćerke mu Marine, vojvotkinje od Kenta, sestre kneginje Olge.

Prikazani su i Jelisavetini radovi u kombinovanoj tehnici, deo kolekcije njene ranije izložbe „Duh malih stvari”. Potom i parfemi i čitava linija kozmetičkih proizvoda koje je kneginja dizajnirala, a kroz čiju prodaju je finansirala svoju fondaciju koja je sprovodila humanitarne akcije punih 25 godina.

Posetioci mogu videti i više pari kneginjinih cipela, a ona ističe da više voli srpske proizvođače, nego svetske.

- S majkom nisam bila saglasna u mnogim stvarima, ali u jednoj jesam, a to je da je Beograd imao najbolje obućare - napominje Jelisaveta.

Duž prostorije, od poda do plafona, dominiraju ogromni portreti, dela svetskih fotografa koji predstavljaju kneginju Jelisavetu kroz vreme. Posebno je upečatljiv jedan sa njenim najstarijim detetom - glumicom Katarinom Oksenberg, koja je igrala u popularnim TV serijama „Dinastija” i „Vrelina Akapulka”. U staklenoj vitrini se mogu videti i fotografije Jelisavetine dece Kristine Oksenberg i Nikolasa Balfura. Bila je jedina devojčica na dvoru, a kneginja Jelisaveta danas je baka sedam unuka. Izložena je i knjiga Katarine Oksenberg, pod nazivom „Zarobljenica” (Captive), u kojoj opisuje nesrećne događaje sa sektom u koju je bila upala njena ćerka Indija. Knjiga je nedeljama bila bestseler na listi „Njujork tajmsa”.

Posetioci mogu primetiti i suvenire iz Njujorka, iz braka sa Hauardom Oksenbergom, velikim industrijalcem tekstila, prvim čovekom koji je na tržištu predstavio haljine za trudnice. Jelisaveta se u tom periodu družila sa javnim imenima sveta mode i Holivuda, pa je na izložbi prikazana i fotografija na kojoj se nalazi u društvu Elizabet Tejlor, Vorena Bitija, Edvarda VIII i Volis Simpson, nekadašnje vojvotkinje od Vindzora, a sa snimanja filma „Jedina igra u gradu” iz 1970. godine. Tu je i originalni dizajn haljine koju je nosila na venčanju Čarlsa i Dajane, koji je Jelisaveti poslala njena prijateljica, Karolina Herera.

- Izložba predstavlja važan most između prošlosti i sadašnjosti, između neznanja i istine. Danas je mnogo lakše znati istinu, nego što je to bilo nekad - napominje kneginja Jelisaveta Karađorđević.

- Čeka nas još posla. Samo smo „pipnuli” arhivsku građu. U kneginjinom posedu postoji još pisama, dnevnika, fotografija – i njenih i porodice Karađorđevic, pisama koja su pisana na ruskom, nemačkom, francuskom. Izložba za nas predstavlja lepo ostvarenje. Imali smo želju da prikažemo manje poznate delove naše istorije. Ovu izložbu je pratilo nekoliko destina programa - predavanja, koncerata, radionica i autorskih vođenja, a posebnu draž joj daje činjenica da je publika uvek mogla da se sretne s kneginjom Jelisavetom, budući da je u pitanju prva izložba u istoriji srpskih muzeja koja se bavi živom istorijskom ličnošću - ističe Tamara Ognjević.

Na pitanje da li su pojedini predmeti iz nekadašnje kolekcije Muzeja kneza Pavla bili pokradeni u toku i nakon Drugog svetskog rata, Tamara odgovara:

- Ne. Sve je tu. To je jedan od velikih urbanih mitova Beograda. Kada je reč o delima likovne umetnosti, ona se čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu, jedan broj predmeta u vezi sa primenjenom umetnošću je u Muzeju primenjene umetnosti, a mnogo toga ima i u Istorijskom muzeju Srbije, recimo haljina Jelene Petrović koju smo ovde izložili prvobitno je bila u Muzeju kneza Pavla. Knez Pavle je mnogo umetničkih dela pribavio i za dvorski kompleks na Dedinju. Moje koleginice Jelena Todorović i Biljana Crvenković su poslednjih deset godina istraživale državne kolekcije, posebno iz Belog i Kraljevskog dvora i nigde ne navode da nešto nedostaje. Prošle godine su dobile nagradu „Europa nostra” upravo za publikaciju na ovu temu - ističe Tamara i dodaje:

- Ono što nam prethodno nije bilo poznato je to da knez Pavle s majčine strane potiče od Rjurika, osnivača Kijevske Rusije, odnosno Velikog Novgoroda 862. godine. To smo dokumentovano ustanovili. Aurora Pavlovna Demidova, majka kneza Pavla, potiče iz jedne od najbogatijih i najuticajnih porodica Carske Rusije. Svi rudnici malahita na teritoriji Rusije pripadali su Demidovima, koji su bili pasionirani kolekcionari i veliki poštovaoci umetnosti, pa nije ni čudo što je i Pavle toliko voleo umetnost - završava Tamara Ognjević.

Izložbu „Jelisaveta Karađorđević – Dugo putovanje kući”, u Istorijskom muzeju Srbije, možete posetiti do 14. novembra 2019. godine.

(Dušan Veselinović / Pop&Kultura / Telegraf.rs)