Veštice su u oku umetnika bile lepe zavodnice ili nakazne starice. A onda su prestali da ih se plaše

Današnji teoretičari smatraju da se time slala poruka - "Čuvajte se obrazovanih, nezavisnih žena i njihovog grupisanja"

Iako se o njima pričalo i ranije, "veštice" kakve znamo su u zapadnom slikarstvu češće počele da se pojavljuju od 15. veka, kao demonska bića čiji apetit za smrću i seksom ne može biti zadovoljen. Od crteža i grafike preko ulja na platnu, njihova tela, nekada prelepa, a nekada nakazna, isprva su služila da zaplaše one koji ih gledaju, osude protivnike katoličke crkve ili žensku žeđ za znanjem, da bi vremenom postale kritika istog tog društva koje je prvobitne optužbe nametalo.

Jedan od prvih crteža koji prikazuje veštice na metli pojavio se u ilistrovanoj poemi "Šampion dama" ("Le Champion des Dames") francuskog pisca Martina Lefranka iz 1451. godine. U ovom kaligrafskom tekstu zatiču se dve žene u dugim haljinama kako jašu metle. Jedna haljina je boje mesa, druga bundeve. Kosa im je pokrivena, a obe gledaju ka nebu. Ispod slike piše "valdenzi", čime se aludira na pripadnike pokreta koji se borio protiv utvrđivanja katoličke crkve i nije priznavao papu.

Preporučujemo

Veštice su se u umetnosti, ali i javnom govoru, često vezivale za borbu protiv jeresi i sekti koje su nicale širom Evrope.

Tema nije promakla ni velikim umetnicima. Čuveni nemački slikar i grafičar Albreht Direr posvetio joj je dva svoje dela. Na grafici "Veštica" (oko 1500. godine) prikazana je naga figura duge kose, muškobanjaste građe i golih grudi. Mali krilati dečak kruži oko veštice, kao da je obožava.

Na drugoj Direrovoj grafici "Četiri veštice" (1497), žene su zbijene u grupi, što odgovara strašnim pričama o većem broju žena koje su se skupljale po noći kako bi obavljale svoje mračne radnje.

Iz Direrove rodne Nemačke stigle su neke od najjezivijih slika veštica, što ne čudi budući da su baš u toj zemlji mnoge nevine žene stradale zbog optužbi da služe đavolu. Veštice su na tim slikama bile ili mlade i zavodljive, ili stare i ružne.

Tokom 16. i 17. veka nije se ništa mnogo promenilo. Umetnici su se ili pozivali na klasične aluzije, ili su se na njihovim platnima odvijale prave satanske scene. Izuzetaka je, ipak, bilo. Belgijski umetnik Frans Franken Mlađi na svojim slikama "Veštičji sabat" njih prikazuje kao žene okupljene oko knjiga. Današnji teoretičari smatraju da se time slala poruka - "čuvajte se obrazovanih, nezavisnih žena i njihovog grupisanja".

EVROPA JE PRESTALA DA IH SE PLAŠI

Do promene u prikazu veštica došlo je nakon 1750. godine, do kada su ljudi mahom prestali da veruju u magična stvorenja. Lovovi na veštice prestali su do ranih 1700-ih godina, a njihove predstave u skladu s tim nisu više nosile onu istu dozu straha i gađenja.

Krajem 18. i početkom 19. veka španski majstor Francisko Goja naslikao je nekoliko slika na kojima prikazuje veštičje sabate i saveze. Goja je često slikao nasilje kako bi protestvovao protiv neke socijane nepravde. Njegove veštice bile su osuda paranoje i sujeverja koje je španska Inkvizicija samo pogoršala u narodu.

Sa druge strane, nisu svi u Evropi koristili predstave veštice da iznesu svoje političke ili društvene stavove. Britanski slikar Džon Vilijam Voterhaus na platnu "Magični krug" iz 1886. godine prikazuje bosonogu ženu koja kruži oko kotla, ispod peščanih ruina. Njegova kompozcija više je bajkovita i egzotična, nego kritična.

Tokom 19. veka, naročito na Zapadu, istovremeno sa napretkom nauke i logike, razvija se i naklonost kao okultnom. Sujeverje, pokušaji da se kontaktiraju preminuli, čak i da se veštice vežu za neke tipično ženske principe, dovele su do pojava umetnica koje su se ne samo veštičarenjem u svojim delima, već i u stvarnom živtu. Primera radi, švedska slikarka Hilma af Klint pokušavala je da preko svojih slika kontaktira bića sa onog sveta. Britanka Džordžijana Hoton crtala je "spiritualne crteže", dok je tvrdila da razni duhovi, uključujući i one renesansnih umetnika, vode njenu ruku dok drži četkicu.

Kasnije su se pojavile i druge, poput Leonore Karington i Remedios Varo. Obe surealistkinje, one su pobegle iz Evrope u vreme porasta fašizma, sve da u Meksiku postale pristalice ruskih mistika. Njih dve su bile dugogodišnje prijateljice i često su se sastajale da razmenjuju ideje o magiji, svesti i spiritualizmu. Na platnama obe slikarke neminovno su se promanjale veštičje figure.

Umetnici širom sveta su i dalje zainteresovani za ovu temu. Galeristkinja Kristen Dožd je 2017. godine u Njujorku održala izložbu pod nazivom "Veštice", na kojoj je učestvovalo pet umetnica - Mardžori Kameron, Ana Betbete, Lorel Sparks, Rozi Kejser i Marijen VItale. Sve su se izjavile kako je u njihovom stvaranju magija bitan element. Dodž veruje da postoji prirodna veza između stvaranja umetnosti i veštičarenja. Ta je veza, kako kaže, protest protiv ustaljenog poretka.

(Telegraf.rs/Artsy)