Beograd bez njega ne bi bio isti: Velelepna kuća u Kneza Miloša 40 pripadala je Nikoli Nestoroviću

Ovo je bila jedna od samo nekoliko porodičnih kuća danas prometne beogradske ulice, dok su u okolini prevashodno bili vinogradi...

U beogradskoj Ulici kneza Miloša 40, više od jednog veka stoji kuća Nikole Nestorovića – istaknutog arhitekte i profesora univerziteta.

Preporučujemo

Podignuta je 1903. godine, a projektovao ju je sam Nestorović koji je u njoj živeo sa svojom porodicom.

Zdanje je oblikovano u maniru akademizma s početka 20. veka, i predstavlja retko sačuvani primerak porodične kuće koja odražava visok nivo stambene kulture u razvoju srpskog građanskog društva. Kuća je bogato oslikana arhitektonskom plastikom, a glavna fasada je ukrašena baroknom ornamentikom, čiji je autor Franja Valdman.

Ovo je bila jedna od samo nekoliko porodičnih kuća u Ulici kneza Miloša, dok su u okolini prevashodno bili vinogradi. Nikola je ovde živeo sa suprugom Anom Klidis, ćerkom uglednog beogradskog trgovca, i njihovo četvoro dece – Bogdanom, Marinkom, Miroslavom i Dragoslavom.

Nestorović je jedan od najznačajnijih srpskih arhitekata s početka 20. veka. Slobodno se može reći da bez njega Beograd ne bi bio isti. 

Projektovao je hotel "Bristol" i kuću slikara Uroša Predića. Sa kolegom Androm Stevanovićem podigao je Upravu fondova, danas Narodni muzej na Trgu republike, potom i Beogradsku zadrugu u Karađorđevoj ulici i Zgradu trgovca Stamenkovića, odnosno "Zgradu sa zelenim pločicama" na uglu ulica Kralja Petra i Uzun-Mirkove.

Nikola je radio sa talentovanim majstorima i umetnicima, pa je mogao da izvede svaku svoju arhitektonsku zamisao. Pored Beograda, projektovao je i u Nišu, Čačku, Zaječaru, Kruševcu i Kragujevcu.

Nestorović se školovao u rodnom Požarevcu, Beogradu i Berlinu. U Ministarstvu građevina radio je do 1905. godine, kad je izabran za stalnog vanrednog profesora Tehničkog fakulteta, a potom i za redovnog 1919. godine. Na istom fakultetu, koji je i projektovao sa arhitektom Brankom Tanazevićem, radio je do penzionisanja, pred početak Drugog svetskog rata.

Kao penzioner nije se bavio projektovanjem ni nastavom, već je dane najčešće provodio u igri sa unučićima i u uređivanju bašte. Kao i danas, dvorište kuće je bilo veliko, a Nikola je u njemu sadio voće koje je donosio iz Nemačke. Gajio je i ruže.

Preminuo je 18. februara 1957. godine.

Kuća Nikole Nestorovića proglašena je za kulturno dobro 1963. godine.

(Dušan Veselinović / Pop&Kultura / Telegraf.rs)