Sa ovih slika je Balensijaga krao ideje: Njegove haljine nosile su dive, pre njih kardinal i anđeli

Balensijaga je bio kralj visoke mode, a inspiraciju je dobijao sa slika španskih majstora

Od sredine pa skoro sve do kraja 20. veka Kristobal Balensijaga vladao je modnim pistama, kao "kralj visoke mode", rame uz rame sa Iv Sen Loranom, koji mu sa svojim pret-a-porter modelima nije bio konkurencija. Balensijaga ni tada nije krio koliko mu je njegovo poreklo bilo bitno i koliko se često špansko nasleđe krije u rukavima i valovima njegovih luksuznih haljina. Svetski poznati dizajner  inspiraciju je crpeo iz slika svojih sunarodnika.  Pažljivo je posmatrao remek-dela novih i starih majstora, proučavajući narodnu nošnju, dvorsku odeću, kostime matadora, flamenko igračica i katoličkih velikodostojnika. A ono što je video na platnu, oživljavao je u modi 20. veka.

U Muzeju umetnosti "Tisen - Bornemica" u Madridu trenutno je otvorena izložba "Balensijaga i španske slike" na kojoj je predstavljeno 90 "Balensijaga" modela ispred platna koja su navela čuvenog dizajnera da sedne za šivaću mašinu.

Preporučujemo

Veze između parova vidljive su golim okom. Iako je 20. vek vreme rođenja savremene mode, deluje kao da su mnoge "Balensijaga" večernje haljine već  ranije nosile dame i pripadnici klira... samo nekoliko stotina godina ranije.

A dizajner im se vraćao sa naročitom nostalgijom, naročito tokom 1930-ih godina kada je pobegao od Španskog građanskog rata i u Parizu otvorio svoju radnju.

VELIKA CRNA HALJINA

Njegova zaštitna boja bila je crna, koja je naročito u španskoj kulturi bila dominantna. Na dvoru kralja Filipa II crno je bilo statusni simbol, nakon čega je ostalo "jedan od arhetipa španskog identiteta", navodi se u saopštenju muzeja.

Crna satenska večernja haljina sa visokim okovratnikom iz 1943. godine, sa redom svilenih dugmića od struka do vrata i dve verikalne bele pruge koje se spuštaju duž cele haljine gotovo liči na svešteničku odeću. Istovremeno ona deluje ko minimalistička verzija odeće koji su nosili dvorjani na dvoru Habrzburga, kao na primer grofica od Mirande, koju je na platnu sačuvao španski slikar Huan Pantoja de la Kruz u 16. veku. Grofica je nakićenija, ali inspiracija je jasna.

Kroz kičicu Franciska Goje Balensijaga je posmatrao katolički klir. Kada je oko 1800. godine, u svojoj ranijoj fazi, Goja izradio portret kardinala Luisa Marije de Burbona i Valabrije, verovanto nije mogao ni da sluti da će 160 godina kasnije na osnovu tog rada nastati crvena satenska haljina i jaknica sa perlama. Dramatični slojevi kardinalove crveno-bele odore pretvorili su se u balon suknju. Svetlucavo srebrno lišće je utkano u jaknu, tako da pomalo podseća na bolero matadora.

Najviše pažnje na izložbi privlači portret grofice od Albe koji je Ingacio Suloaga naslikao 1921. godine. To je već bio dokaz peplitanja mode, istorije i umetnosti. Suloaga i Balensijaga su se poznavali, a slikar je oživeo flamenko tradiciju u grofičinoj crvenoj haljini, gotovo identičnoj remek-delu od tafta koju je Balensijaga predstavio 1952. godine. Možda u ovoj haljini nije lako plestai, ali su duh i pokreti flamenka u njoj zabeleženi.

Francisko Zurbaran i njegov portert Svete Elizabete od Portugala iz 1635. godine možda su bili Balensijagi na oku kada je dizajnirao haljinu i nadsuknju kao stvorenu za neku divu 1951. godine.

Izložba u Muzeju umetnosti "Tisen - Bornemica" biće otvorena sve do 22. septembra, te ko se do tada nađe u Madridu svakako treba da poseti ovaj muzej, jedan od najboljih koje grad ima. Karte koštaju 13 evra, 9 sa popustom, a muzej ne radi samo ponedeljkom.

Oni manje srećne ruke izložbu mogu pogledati i virtuelnim putem na sajtu muzeja.

(D.D.S.)