Frida Kalo je umrla na ovaj dan, a sav svoj bol i svu svoju snagu ostavila nama na platnu
Oni misle da sam nadrealista, ali nisam. Nikada ne slikam snove. Slikam svoju realnost
Frida Kalo nije najbolja, ali jeste najpoznatija meksička slikarka. Umetnica čiji su lik i dela postali jedan od simbola 20. veka vodila je život poznat koliko su i njene slike. Njena biografija pretočena je u nekoliko knjiga i Oskarom nagrađeni film, a upečatljivi stil odevanja, spojene obrve i burna veza sa Dijegom Riverom samo su ojačale njenu popularnost.
No da nije bila toliko talentovana, ne bi bila ni znana. Dok se hranimo njenom energijom, strašću i borbenošću, ne zaboravimo da je umetnost uvek ta koja treba da ima prvu i poslednju reč u životu umetnika.
A ovo je bila Frida Kalo.
Frida je umrla na ovaj dan, 13. jula 1954. godine. Od njene smrti zanimljivija je priča o datumu njenog rođenja. Zaista se rodila 6. jula 1907. godine, ali je kasnije promenila svoj rođendan u 7. jul 1910. - to je bio prvi dan Meksičke revolucije.
Kao dete sanjala je o tome da postane lekar, dok je umetnost bila usputni hobi, negovan od strane njenog oca fotografa. San se završio kada je imala 18 godina. Sa tadašnjim dečkom doživela je strašnu saobraćajnu nesreću, koju je jedva preživela, a koja je pogoršala njeno zdravlje, već uzdrmano dečjom paralizom koju preležala kao mala. Dok se mesecima oporavljala u bolnici počela je da slika da prekrati vreme. Nikada više nije spustila četkicu.
Volela je autoportrete - od 143 njena platna sebe je naslikala na 55. Ipak, to nije sve što je slikala. Inspiraciju je nalazila u gorkim ličnim iskustvima, uključujući i svoj buran i težak brak, preljube, pobačaje i bolove u slomljenom telu. Mnoga njena dela zapravo su fizičke i duševne patnje pretočene u boje, ali mnoga su i dokaz ženske jačine i snage volje.
Njeni savremenici, uključujući i čuveno Adre Bretona opisali su Fridin rad kao nadrealizam. Protivila se toj etiketi.
- Oni misle da sam nadrealista, ali nisam. Nikada ne slikam snove. Slikam svoju realnost - rekla je ona jednom od svojih kritičara, prema Muzeju moderne umetnosti.
Moda je za nju bila politička izjava. Frida je bila enormno ponosna na svoju meksičku tradiciju. Nacionalizam, feminizam i kulturni identitet isticala je svakodnevno kroz svoje haljine, nakit, cveće u kosi... Njena odeća je istovrmeno bila moderna, boho, sa šarama indijanskih plemena.
Neverovatno je koliko je popularna bila i ostala na Zapadu, imajući u vidu njenu bliskost sa komunističkom partijom. Šuškalo se da je bila u ljubavnoj aferi sa Lavom Trockim (veza kojom se navodno svetila svom mužu Dijegu što ju je prevario sa njenom rođenom sestrom), a jedna od njenih poslednjih slika bio je portret Staljina.
Njena prva samostalna izložba bila je otvorena u aprilu 1953. godine. Do tada joj je zdravlje bilo veoma narušeno i kretala se pomoću štaka i invalidskih kolica. No, svoju prvu izložbu nije želela da propusti. Kolima Hitne pomoći došla je do galerije, gde je tokom otvaranja izložbe ležala u nosilima. Nekoliko meseci kasnije noga joj je amputirana, da bi već narednog leta umrla u 47. godini života.
(D.D.S.)