Konstablova „Kola sa senom“ druga omiljena engleska slika: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

Džon Konstabl slavni je pejzažista s početka devetnaestog veka, koji je iza sebe ostavio niz remek-dela koja savršena hvataju idealizovanu srž engleskog seoskog krajolika. A ova mu je slika verovatno najpoznatija

„Slika je za mene samo druga reč za osećanje“ — Džon Konstabl

Slika „Kola sa senom“ — čuvenog engleskog pejzažiste Džona Konstabla (1776—1837) — originalno je bila nazvana „Pejzaž: Podne“, dovršena je 1821. godine i prikazuje seoski prizor na reci Stur, tačno na granici između grofovija Safok (na slici leva obala) i Eseks (desna), u blizini (sada čuvene) vodenice Flatford Mil koja je bila u vlasništvu Konstablovog oca. Njene dimenzije su 130 sa 185 centimetara.

U središtu slike nalaze se tri konja koja preko plićaka, odnosno gaza (u srednjem veku bismo rekli: broda), vuku drvenu zapregu na kojoj su dva muškarca; onaj što nam je okrenut licem kao da rukom nešto pokazuje onome što ga vidimo s leđa. Kola međutim stoje, konji se ne kreću; po jednom objašnjenju, to je zato da bi se noge konja osvežile a točkovi natopili vodom i tako raširili, pošto se tokom vrelih letnjih dana često dešavalo da se drveni točkovi toliko osuše da ispadnu iz metalnog ležišta, pa se ovim putem smanjivalo skupljanje i sve držalo na svom mestu.

Skroz levo nalazi se koliba Vilija Lota, koja je predmet još jedne čuvene Konstablove slike (u engleskom originalo to zdanje se zove „Willy Lott's Cottage“, i nekada bismo je preveli kao „kotež Vilija Lota“ ali se u međuvremenu taj zgodan i za ovaj tip kuće adekvatniji pojam od kolibe, „kotež“, izgubio iz upotrebe u tom smislu).

Vili Lot je bio sused porodice Konstabl, seljak za koga se pričalo da je u ovom „kotežu“ rođen i da nikada nije duže od četiri dana boravio van njega; „kotež“ do današnjeg dana opstaje u maltene neizmenjenom obliku, mada nijedno drvo sa slike više ne postoji. Na obali stoji pas, najverovatnije Lotov.

Slika „Kola sa senom“ danas se čuva u Nacionalnoj galeriji u Londonu, smatra se najpoznatijim delom ovog slikara i drži se za jedno od najboljih i najvoljenijih engleskih slika, ali kada je prvi put izložena u Kraljevskoj akademiji nije uspela da pronađe kupca.

Da stekne status koji danas ima presudan je bio uticaj Teodora Žerika, značajnog francuskog slikara i grafičara i jednog od utemeljivača romantizma u slikarstvu. Kada je te godine prikazana pariskoj publici, on nije mogao da nađe reči hvale; nakon njegove smrti početkom 1824. godine, „Kola sa senom“ bivaju uvrštena u izložbu na Salonu u Parizu, veruje se samo da bi se „ispoštovao“ pokojnik.

Ali ona na Salonu izaziva senzaciju i osvaja zlatnu medalju koju Konstablu predaje lično kralj Šarl X. Zajedno sa još tri Konstablove slike biva prodata engleskom trgovcu umetninama i vraćena u domovinu. Nekoliko puta je promenila vlasnika pre nego što je 1886. došla do Nacionalne galerije.

Zajedno sa ostalim Konstablovim delima koja su te godine prikazana na pariskom Salonu, ostvarila je ogroman uticaj na novu generaciju francuskih slikara, uključujući čak i Ežena Delakrou, i danas je poznata širom sveta (njene kopije su mogu videti u domovima posve običnih ljudi, čak i kod nas).

Englezi se njome, dakako, silno ponose i obožavaju je, jer vrlo ljupko hvata srž mirnog engleskog seoskog krajolika i života u njemu, ili barem njegovu idealizovanu predstavu, zbog čega je pre petnaest godina u velikoj anketi Bi-Bi-Si-jevog „Radija 4“ izabrana za drugu najpopularniju britansku sliku, posle „Poslednje plovidbe Temerera“ Vilijama Tarnera iz 1839. godine.

Još nešto za kraj: zvuči neverovatno, ali i pored svih knjiga koje se bave ovim remek-delom pejzažnog slikarstva, i pored priznanja da je pas na obali zapravo „esencijalni deo kompozicije“ pošto „usmerava naš pogled ka fokusu od interesa, što su kola sa senom“, izgleda se niko nigde nije bavio rasom tog psa. Ali liči na engleskog springer-španijela.

(P. L.)