Baba mi je s prozora ponudila krevet i sutradan sam bio zaljubljen u Srbiju: Čuveni Toni Parsons za Telegraf

Jedan od najpoznatijih britanskih pisaca bestselera, Toni Parsons, boravio je u Srbiji tokom 67. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Toni Parson poznat je po svojim krimi romanima, a svetsku premijeru svog najnovijeg romana, “Ubistvo za prezauzete” rešio je da održi baš na našem sajmu i time još jednom pokazao da je beogradski sajam prepoznat na kulturnoj mapi sveta.

Preporučujemo

Tokom promocije romana “Ubistvo za prezauzete” ekipa portala Telegraf.rs imala je prilike da sa njim porazgovara o književnosti, muzici, ali i njegovoj ljubavi prema Srbiji.

“Ubistvo za prezauzete” roman je u kom inspektor Maks Vulf pokušava da razmrsi komplikovano klupko ubistva koje se desilo 16 godina ranije i niza ubistava koja se dešavaju u današnjem trenutku. Na pitanje šta ga je inspirisalo da napiše ovaj roman, Toni je istakao da ga je inspirisao jedan “gangster” koji je nedavno izvršio samoubistvo nakon što je 30 godina proveo u zatvoru i nije odbacio lojalnost prema svojim “saigračima” iako bi ga to spasilo.

- Ja pišem o onome što znam, o mom ličnom iskustvu, jer u književnosti nema novih tema, kao što ih nema ni u drugim umetnostima, ali ima novih načina da to iskažeš. Prema mom mišljenju samo ono što dolazi iz srca, duše, može da te poveže sa onima koji čitaju tvoje romane, slušaju tvoju muziku ili gledaju tvoju sliku. Takođe, taj način pisanja i rada smatram mnogo svežijim nego ako preuzimaš ideje od nekog drugog - rekao je i dodao:

- Moja ćerka je koristila moju kreditnu karticu da kupi hranu beskućnicima, istovremeno sam bio i srećan i ponosan i zabrinut. Moj pas je uginuo. Priča o tom robijašu koji je izvršio samoubistvo nakon 30 godina lojalnosti me je dotakla. Sve te teme našle su se u mojoj knjizi jer ja razumem odnos roditelj-dete i razumem ljubav prema članu porodice, psu, i razumem lojalnost.

Parsons je kroz godine postao veliko ime iz sveta književnosti, uprkos činjenici da je žanrovski autor. O tome da li su autori koji pišu žanrovsku literaturu manje cenjeni u današnjem književnom svetu Parsons je rekao da taj stav popušta u Zapadnoj Evropi.

- Džon Lekare je pisao špijunske romane i postao najpoznatiji pisac na svetu. On je otklonio taj staromodni način razmišljanja da ako pišeš u žanru nisi ozbiljan pisac. Svako ko je čitao njegove romane videće koliko su fantastični. Tako je uspeo da razbije taj kliše. Nije lako biti žanrovski pisac jer ako želiš da promeniš žanr, moraš od početka da se dokazuješ - ispričao je i otkrio da je prvi krimi roman koji je napisao pisao bez ugovora i izdavačke kuće iako je ranije objavljivao svoje knjige i otkrio koliko pravila žanra ograničavaju pisca:

- Za svaki od njih postoje neka pravila koja moraš da znaš, ali ona oslobađaju pisca. Bitno je da je dobar zaplet, da se ne otkrije previše rano šta će se desiti do kraja romana i to je jako zanimljivo. Ja uživam u svom poslu, jako je zabavan, ali je čudno zabavan. Mnogo je naporan i pruža osećaj zadovoljstva.

On jako ceni srpsku književnost, a nije propustio ni da to istakne na Sajmu knjiga.

- U Srbiji su knjige još uvek bitne, pisci su još uvek bitni. Srbija je literarna zemlja, mnogo više nego SAD ili Velika Britanija. Srpska književnost je kao francuski film, zatvorena, samodovoljna i već profilisana. Imate fantastične pisce i još fantastičnijih dela. Srbima nisu potrebne lekcije o tome kako da pišu ili da izdaju knjige, oni to rade savršeno - objasnio je autor.

Parsons danas ima 70 godina i iza sebe ima renomiranu, kako književnu, tako i novinarsku karijeru. U mladosti je radio priče sa nekim od najpopularnijih muzičara i bendova tog vremena. Pričao je sa Klešom, Blondi, Dejvidom Bouvijem, Ramonsima, Pistlsima, Cepelinom, i brojnim drugima. Sa svima njima je uživao u radu i bilo mu je fantastično.

- Svi su bili interesantni na svoj način, na primer Debi Heri je bila jako interesantna jer nikada nisam video tako lepo lice, a umela je i da peva. Sa druge strane, Kleš mi je bio interesantan jer smo počeli u isto vreme. Poznavao sa ih pre nego što su uopšte imali ugovor za snimanje kasete. Svi smo mi bili mladi i zajedno smo gradili put ka uspehu. Prva naslovnica mi je bila o Kitu Ričardu i njegovim problemima sa drogom, zakucao je auto u banknu i uhapsili su ga jer je imao drogu u sistemu - to je bilo interesantno. Fascinantno je imati priliku da radiš sa ljudima sa kojima si rastao, a oni postaju svetski poznata imena - ispričao je Toni za Telegraf.rs.

Na početku svoje karijere Parsons je posetio i naše krajeve. Imao je samo 20 godina kada ga je život doveo u Srbiju, u koju se, odmah zaljubio.

- Kada je trebalo da putujem u Srbiju prvi put svi su mi rekli da ne treba da brinem za smeštaj jer će, dok šetam Knez Mihajlovom, babe izlaziti na prozor i vikati:”Hej momče, treba li ti krevet da prespavaš?”, prenerazio sam se i rekao da mi ne pada napamet da tako nađem smeštaj jer ne želim da završim u belom roblju. Kada sam napokon stigao, zaista me je neka baba sa prozora pozvala i rekla: “Hej momče, treba li ti krevet?” i kad sam je video pomislio sam kako ona ne može da mi naškodi, pristao sam i spavao sam fantastično u toj sobici. Ujutru kad sam se probudio, dala mi je veliku čašu neke vatrene vode (rakiju) i tada sam znao da sam se zaljubio u vašu zemlju - otkrio je Toni i dodao da postoje neke stvari koje mnogo voli kod Srba.

- Sećam se dolaska u Jugoslaviji veoma živo. Putuješ kroz Holandiju, Nemačku, Mađarku i dolaziš do te velike Jugoslavije, koja je bila veoma poznata u to vreme zbog Tita, i vidiš tu lepotu. Jugoslavija je bila posebna, i bila je jer su se Jugosloveni samostalno oslobodili, ali ono što me je zauvek kupilo je to što te odvuku sa ulice, smeste te u udoban krevet i daju ti rakiju ujutru, to je veliko gostoprinstvo, koje ne postoji nigde drugde - zaključio je Toni Parsons za Telegraf.rs

(Telegraf.rs)