"Beograd i ja smo slučajni partneri": Goga Grubješić o Etnology Fest-u

"Srećna sam što je Etnology Fest postao pravi primer kulturne diplomatije i što ćemo i ove godine imati jako zanimljivu zemlju u fokusu", navela je Goga

Čuvena naša stilistkinja i event menadžer Goga Grubješić autorka i organizatorka Etnology Festa otkriva kako je nastao Etnology Fest, kakav je njen doprinos Etno Selu Sirogojno i koje saradnje su obeležile njen život i karijeru.

Rođena u Hrvatskoj, na Kordunu u malom, prelepom selu koje se zove Kestenak. Ima samo 10 kuća, a njena je bila br pet Tako da se često šali da ima Channel 5 i Kestenak 5.

Preporučujemo

Na pitanje odakle datira njena ljubav prema etnografiji Goga nam govori da su Etnografija i etnologija u njenim genima, jer je uvek imala ljubav i veliku naklonost prema tradicionalnim zajednicama, specifičnim kulturama, komparacijama raznih svetskih kultura i kulturnih identiteta. Ipak, toga nije bila svesna u ranoj mladosti, ali sada u zrelijoj dobi se to samo od sebe iskristalisalo, kao jedan izvor bistre vode, kojem je trebalo vreme da se probije kroz more drugih stvari i ljudi i dodje na svoje pravo mesto, do svoje suštine.

Na pitanje koji je njen lični doprinos promociji Etno sela Sirogojno Goga nam otkriva da je Etno selo Sirogojno sadašnja ministarka kulture gđa. Maja Gojković otrgnula od zaborava, vraćajući kroz razne programe značaj tom jedinom muzeju na otvorenom, pod nazivom Staro selo Sirogojno.

Zatim je tu i direktorka muzeja gospođa Svetlana Ćaldović koja je meštanka, kćerka pletilje koja je radila za čuvenu Dobrilu i koja u dušu zna kraj i koja se svim silama trudi da to jedinstveno mesto zaživi u svesti nas garđana kao prirodni objekat, koji čuva naše kulturno nasleđe.

Moja uloga je da kroz festival Etnology dam podršku tako divnoj priči, da se svi zajedno prisetimo kakav podvig su napravile pletilje sa Zlatibora na čelu sa Dobrilom Smiljanić i svojim pletenim džemperima zadivile ceo svet.

Jedna cela godina je na festivalu bila posvećena Sirogojnu i zvala se Pletiljama u čast , uz naše posetioce, na festivalu su bili i brojni predstavnici diplomatskog kora, pa je ta promocija imala lep prijem.

Sada radio na prevodu na engleski jezik knjige Dobrila, to je tako dirljiva i istinta priča, za koju trebaju i stranci saznati.

Kako je nastala Noć reklamoždera a kako Etnology Fest?

Noć reklamoždera je svetski spektakl koji je osmislio Francuz Jean Marie Boursicot, vlasnik najvece reklamoteke na svetu koja nosi njegovo ime. Čula sam za taj spektakl od prijateljice Slavice Ćeranić koja je dugo zivela u Milanu i odmah mi se dopao taj koncept. Pronašle smo kontakt, kupile licencu i krenule u organizaciju i avanturu. Niko nije verovao da će Sava Centar biti rasprodat za program kojeg čine samo reklame, ali mi jesmo. Slavica se ubrzo odselila u Podgoricu, a onda nekoliko godina kasnije, ja sam nastavila organizaciju ove kultne manifestacije sa Aleksandrom Đorđevićem.

Uz Fest, Noć reklamoćdera je bila manifestacija sa najdužim trajanjem.

Na pitanje da nam opiše svoje svoje školske i studentske dane Goga nam govori da su njeni školski i studentski dani u potpunoj suprotnosti, jer je osnovnu školu završila na selu. Školovanje je išlo ovim redom područna škola, osnovna škola, srednja škola i fakultet.

Obožavala je školu, iako joj je trebalo 6 km peške do nje u jednom smeru i toliko natrag, zimi i 10 km, jer nisu mogli prečicom. Taj period joj je dragocen i rado ga se sećam, jer smo bili zdrava i srećna deca. Iz ove prspektive, još mi je jasnije koliko sam imala sreće što sam odrasla u prirodi, sa skromnim i predivnim, čestitim ljudima. To je snažan temelj za put kojim nije ni znala da će poći.

Bila sam odličan đak i osnovnoj i srednjoj školi, pa je fakultet bio logičan nastavak. Upisala sam se na Vanjsku trgovinu u Zagrebu, koji se pripojio Ekonomskom, pa sam na kraju diplomirala Ekonomski fakultet. Nismo razmišljali gde ćemo se zaposliti, nekako u vreme Jugoslavije, fakultet je bio garancija za radno mesto. Dodatno, ja nisam razmišljala o standardnom zaposlenju, jer sam se u toku studiranja zaposlila, u to vreme, najpopularnijem butiku na prostorima bivše nam zemlje. Butik se zvao Mr X I Jeans West I u njega su dolazili iz svih krajeva, a ja sam otkrila da me moda i kontakt s ljudima i savetovanje šta da obuku zanima toliko, da umesto mesec dana na koliko sam početno došla, ostala sam 6 godina.

Tvoje prvo iskustvo sa Beogradom?

Beograd i ja smo slučajni partneri. Nisam o njemu razmišljala kao mestu gde ću živeti, ali rat 1991. je nažalost ispreturao naglavačke sve, koji su se našli u krajevima gde se odvijao. Mene je zatekao u Dubrovniku, i umesto u Zagreb, stigla sam u Beograd.

Znala sam samo jezik. Ali, Beograd je grad koji ima dobrodošlicu za sve i ta njegova strana me i danas zadivljuje. Odmah sam dobila i posao na 3K televiziji, tako što sam pokucala na vrata i dok s jedne strane u mojoj duši su bile teške misli i tuge zbog rata, porodice, prijatelja…s druge strane sam uz svet televizije mogla da jedan deo dana zaboravim na stvarnost.

Koliko je zahtevno voditi koncept Super Star Si i odakle inspiracija za nove stajlinge.

Super Star Si je konceptualna radnja, butik koji se nametnuo u kratko vreme na beogradskoj modnoj sceni, kao radnja gde se mogu naci originalni komadi odeće. Punudu čine prestižna domaća imena i internacionalna imena , tj. brendovi. To je radnja za one koji vole kombinovati stvari. Gotovo svaki komad je različit. Ono što posebno volim, jeste i segment mode koja je tzv. Handmade iz Serbia, pa možete naći heklane haljine ili divne pletene džempere.

Vođenje jedne takve radnje je jako zahtevno, treba biti svakodnevno prisutan i posvećen, ali kad nešto volimo, onda sve ide mnogo lakše.

Inspiraciju za stajlinge nalazim u samoj radnji, toliko toga je različito, toliko boja i formi da imam nepresušan izvor za kombinovanje. I sad stilizujem lutke i dajem savete, ukoliko trebaju kupcima.

I nekoliko iskustava sa svetih događaja i žurki u Veneciji i Kanu.

Tamo kad dođete već i sedenje u običnom kafeu na Croissete je iskustvo, jer pored vas sede i prolaze ljudi obučeni u smokinge i duge haljine, iako još nije ni podne.

O žurkama I promocijama na kojima sam bila mogla bih napisati knjigu, ali sve do jedne su zvezdane do holivudskih visina, sa puno bliceva, glamura, šampanjca i dobre muzike.

Ipak jedan godišnji događaj izdvajam, a to je AMFAR /najpoznatija i najzvezdanija humanitarna večera za borbu protiv AIDS/a. Tu su bukvalno sve zvezde, udružene da sakupe što više novca za dobrotvorne svrhe i da se uz to i dobro zabave.

Aleksandar Đorđević, moj kolega, i ja smo godinama išli na kanski i venecijanski festival i snimali emisiju SuperStar reports za tv Pink. Šteta što nismo sačuvali taj materijal. Kakav bi to bio danas dokumentarac.

U kom smeru će se kretati tvoji projekti u idućim godinama (medjunarodna ili domaća konotacija)?

Sva ta dosadašnja iskustva, prepliću se u nove slike i prave nacrte u glavi za nove projekte, ali svi ti projekti su vezani za promociju nematerijalno kulturno nasledje i promociju kulturnih identiteta.

To je moje polje.

Ono što mi je važno, svi oni imaju međunarodni karakter i kozmopolitski duh.

Srećna sam što je Etnology Fest postao pravi primer kulturne diplomatije i što ćemo i ove godine imati jako zanimljivu zemlju u fokusu.

(Telegraf.rs)