Panel diskusije unutar događaja "Dan Srednje Evrope" održane u Centru za kulturnu dekontaminaciju

J. S.
V. Đ.
Vreme čitanja: oko 3 min.

Razgovaralo se o brojnim temama

Foto: Nikola Anđić

Glavni događaj programa Međunarodnog kulturnog foruma "Po prvi put: Srbija, Ukrajina, Poljska", po nazivom "Dan Srednje Evrope", održan je se u subotu 16. decembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD).

Ovaj višečasovni skup okupio je ukrajinske, srpske i poljske umetnike, teoretičare umetnosti, arhitekte, istraživače, politikologe, antropologe i radnike u kulturi, koji su diskutovati o pitanjima odnosa tela, kolektivnog i individualnog, u okolnostima ratnih razaranja, ali i njegovom „obnavljanju“ u post-ratnom periodu, kontekstom razumevanja geografskih i geo-političkih granica, te diskurzivnim propitivanjem pojma „zemlja“ i njegovog značenja u vremenima razaranja.

U radu tri panel-diskusije naslovljene „Kolektivno telo: uništavanje i oporavak”, „Novi obrisi Srednje Evrope” i „Mi i jesmo ta zemlja”, a učestvovali su: Katerina Kalitko, Ivana Skiba-Jakubova, (Ukrajina), Lukaš Galusek, Adam Balcer, Marta Špala, Renata Lis, Kšištof Čiževski (Poljska), Ana Miljanić, Filip Ejdus i Vladimir Arsenijević (Srbija).

Volodimir Tolkač, ambasador Ukrajine u Srbije obratio se prisutnima pre početka panela i poručio da bi voleo da u budućnosti Srbija, Ukrajina i Poljska postanu jedna familija.

"U početku svog zrelog života upoznao sam se sa centralnom Evropom. Mnogi političari pokusali su da razdvoje države, danas sam zahvalan sto nasi prijatelji pokušavaju da nas spoje umesto da nas dele. Biću srećan ako u budućnosti Srbija, Ukrajina i poljska postanu jedna velika porodica. Predstavljamo nase principe, volju i veoma nam je teško, ali nemamo drugacije principe", rekao je Toklač.

Direkor Poljskog instituta u beogradu pozdravio prisutne i zahvalio se na podršci prijateljima iz Ukrajine i Srbije. Odao pocast Borki Pavićevic i podelio uspomene sa njom.

"Treba da održimo njeno ime živim", rekao je on.

Tokom panel diskusije „Kolektivno telo: uništavanje i oporavak”, Ivana Skiba iz Harkova, pisac i novinarka, podsetila je na sve užase rata i objasnila značenje izraza "kolektivno telo".

"Sve sto sam duže u Beogradu više razumem problem kolektivnog tela i sećanja. Kada ste deo kolektiva nemate odgovornost, ali to vise nije slučaj. Sećam se kada sam termin "kolektivno telo" prvi put iskoristila u pisanju. U tom tekstu sam pisala kako mi generacija za generacijom skupljamo rad prethodnih generacija. Dolazim ih Harkova i svaki dan sam viđala uništenje. Škole, zgrade koje su bile tu više ne postoje", navela je.

Ana Miljanić,  koosnivač Centra za kulturnu dekontaminaciju i moderatorka objasnila je da "kolektivno" telo podrazumeva i odgovornost.

"Moramo da razumemo broj ratova u sadašnjosti. Za mene je kolektivnost prihvatanje odgovornosti za rat u kom se zemlja nalazi. Kolektivno telo postalo je vrlo bitan koncept i pronalazi svoj put u umetnosti i socijalnoj teoriji", rekla je ona.

Nakon panel diskusije „Kolektivno telo: uništavanje i oporavak”, usledila je prezentacija HERITO KUARTERLI, a zatim i rasprava na temu "Novi obrisi srednje Evrope".

Kako se navodi, Srednja Evropa odavno predstavlja nešto više od geografskog pojma. To je etos i način razmišljanja, način interakcije i nade. Jedan od onih „malih centara sveta“ u kome se s vremena na vreme dešavaju stvari koje određuju sudbinu čitavog čovečanstva. Na kraju, po profesoru Čabi G. Kisu, to je „mesto zajedničkog sećanja“…

Potom je usledila prezentacija dvomesečnika "New Eastern Europe", a zatim i panel diskusija na temu "Mi i jesmo ta Zemlja".

Kako se navodi, Zemlja je važna. Zemlja kao zemljište i sve što na njemu raste: zbog ekološke nestabilnosti, zbog opasnosti po bezbednost hrane postajemo svesni naše uzajamne povezanosti. Zemlja kao teritorija – prvo na šta stupa noga okupatora, prvo što gubimo u vreme ratova, zajedno sa ljudskim životima. Zemlja kao otadžbina, koren iz kojeg raste naša samosvest, ono što nam se ne može oduzeti. Zemlja kao nešto što postoji između neba i pakla, zemlja kao civilizacijski prostor ili, kako razmišlja savremeni čovek, Zemlja kao planeta, sa svim svojim složenim odnosima.

(Telegraf.rs)