Etnografski muzej proslavio 122 godine postojanja: Izložbu otvorila Maja Gojković

"Etnografski muzej je kao istinski čuvar nacionalnog identiteta i tradicije izložbom dao najbolji primer kako mlađim generacijama približiti važne teme koje nisu zastupljene u njihovoj svakodnevici, rekla je Gojković

Dan Etnografskog muzeja, koji proslavlja 122 godine postojanja, obeležen je večeras izložbom "Čitanje boja" autorke Marine Cvetković, koju je otvorila ministarka kulture Srbije Maja Gojković.

Gojković je rekla da je Etnografski muzej jedna od najvažnijih ustanova kulture u Srbiji, a da dragoceno kulturno nasleđe koje čuva "najslikovitije govori o bogatoj istoriji našeg naroda i države, njihovoj tradiciji i običajima".

Preporučujemo

Etnografski muzej je osnovan 1901. izdvajanjem Etnografskog odeljenja iz okvira Narodnog muzeja, a predlog i idejno-teorijsku osnovu za stvaranje muzeja u kojem će se izučavati narodni život sastavio je istoričar Stojan Novaković, član Srpskog učenog društva.

"Vremenom, Etnografski muzej postao je ne samo čuvar kulturne baštine, već i jedan od njenih simbola. Građa o kojoj se muzej stara, odnosi se na tradiciju, sećanja, običaje i mitove, koji su svi zajedno temelj nacionalnog i kulturnog identiteta", podsetila je ministarka.

Iz Etnografskog muzeja su "Čitanje boja" najavili kao svoju prvu izložbu koja se gleda kroz naočare u boji i njome pokreću najvažnija globalna pitanja i skreće pažnja na probleme zagađenja životne sredine, ali i perspektive održivog razvoja i cirkularne ekonomije.

Gojković je primetila da izložba zanimljivom postavkom, koja predstavlja predmete iz 19. veka na originalan način prikazuje razvojni put tradicionalnih načina bojenja tekstila i "dok nas delom snažno vraća u prošlost, ujedno skreće pažnju na aktuelne teme održivog razvoja".

"Eksponati potvrđuju da su tekstil i bojenje organskim bojama značajan element našeg kulturnog nasleđa, a dodatna vrednost izložbe je to što prva kod nas uvodi tehnologiju posebnog posmatranja kroz naočare, pružajući tako posetiocima jedinstven utisak i doživljaj", istakla je Gojković.

Prema njenim rečima, Etnografski muzej je kao istinski čuvar nacionalnog identiteta i tradicije izložbom dao "najbolji primer kako mlađim generacijama približiti važne teme koje nisu zastupljene u njihovoj svakodnevici".

"Da bismo bolje upoznali sebe i svet u kojem živimo, neophodno je da prvo spoznamo svoje korene, život i navike naših predaka. Kao narod i država zaista moramo biti ponosni koliko toga vrednog imamo da naučimo o sebi i čime sve imamo da se pohvalimo. To nam govori ova izložba, kao i celokupna delatnost muzeja", istakla je Gojković.

Direktor Etnografskog muzeja Marko Kostić je rekao da je ta institucija nakon 122 godine postojanja na početku novog puta, na kojem želi da bude interaktivan i moderan muzej, koji će na najsavremeni način predstaviti važnost nacionalne etnografije. Kostić je dodao da žele da uz podršku Ministarstva kulture Srbije počnu što skorije veliku rekonstrukciju muzeja u fazama, da na kraju njihova stalna postavka bude nešto izvanredno i posećeno i da postane mesto svakodnevnog okupljanja.

Nagrada "Borivoje Drobnjaković" za najbolji završni studentski rad iz oblasti etnologije i antropologije uručena je Anđelki Živojinović, koja je istraživala ugovorene brakove u savremenoj Srbiji, odnosno između Srba i Albanki. Dečiji hor osnovne škole "Kralj Petar Prvi" izveo je himnu "Bože pravde", a na svečanosti su nastupili džez pijanista Vasil Hadžimanov i pevačica Marta Hadžimanov.

(Telegraf.rs/Tanjug)