Zbog antiratnih stavova morala da napusti Hrvatsku '93: Matine u Narodnoj biblioteci posvećen Dubravki Ugrešić

Program je posvećen osvrtu na književno i esejističko stvaralaštvo kao i na lepa prijateljstva i poznanstva sa istaknutom evropskom spisateljicom Dubravkom Ugrešić

U Atrijumu Narodne biblioteke Srbije 9. juna u 12 sati biće organizovan na program Matine posvećen Dubravki Ugrešić.

Učestvovaće: književnik i upravnik nacionalne biblioteke dr Vladimir Pištalo (uvodna reč), književnica i univerzitetska profesorka dr Vesna Goldsvorti (video uključenje), prevoditeljka, univerzitetska profesorka dr Elen Elijas Bursać (video uključenje), naučna saradnica na Institutu za književnost i umestnost u Beogradu i književna kritičarka dr Žarka Svirčev, univerzitetski profesor i književni kritičar i teoretičar dr Tihomir Brajovića, a moderator je dr Milena Đorđijević.

Preporučujemo

Program je posvećen osvrtu na književno i esejističko stvaralaštvo kao i na lepa prijateljstva i poznanstva sa istaknutom evropskom spisateljicom Dubravkom Ugrešić (1949-2023).

Dubravka Ugrešić, rođena je u Kutini, završila je studije ruskog jezika i komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je kasnije i nastavila raditi u sklopu Zavoda za nauku o književnosti. Kroz njeno književno delovanje prepliće se nekoliko osnovnih preokupacija kao što su propitivanje prirode pisanja i književnosti kao takve, suprotstavljanje popularne (ili pak trivijalne) literature visokoj ili kanonskoj, te kasnije problematizovanje egzila i pitanje identiteta.

Autorka je knjiga: Poza za prozu, Štefica Cvek u raljama života, Život je bajka, Forsiranje romana-reke, Američki fikcionar, Кultura laži, Muzej bezuvjetne predaje, Zabranjeno čitanje, Ministarstvo boli, Nikog nema doma, Baba Jaga je snijela jaje, Lisica. Rajko Grlić je ovekovečio Šetifcu Cvek u filmu U raljama života (1984).

Njene knjige prevedene su na više od 20 jezika. Predavala je na više američkih i evropskih univerziteta, uključujući Harvard, UCLA, Кolumbija i Slobodni univerzitet u Berlinu.

Dobitnica je važnih književnih priznanja, među kojima je i NIN-ova nagrada, kojom je ovenačno delo Forsiranje romana-reke (1988), te Međunarodna nagrada za književnost Neustadt…

Zbog antiratnih stavova bila je primorana da napusti Hrvatsku 1993. godine. Pozicionirala se kao transnacionalna ili postnacionalna spisateljica i zalagala za pravo autora da ne priznaju i ne poštuju etničke i nacionalne granice.

Ulaz je slobodan!

(Telegraf.rs)