Aja Sofija ozbiljno oštećena teškom mašinerijom? "Kad je bila muzej, svi su je poštovali, sad je vašarište"

"Ova istorijska zgrada je pretrpela ogromnu štetu. Кada je Sveta Sofija bila muzej, ljudi su je posećivali sa velikim poštovanjem. Sada je kao vašarište", pišu turski mediji

Izvestan broj mermernih pločica na podu Svete Sofije (Aja Sofije) u Istanbulu, hrama koji je ponovo pretvoren u džamiju 2020. godine nakon što je decenijama služio kao istorijski muzej, navodno je napukao jer je na njemu korišćena teška mašinerija za čišćenje zgrade krajem juna.

Prema pisanju turskih novina Cumhuriyet, turistički vodič na lokalitetu je rekao:

Preporučujemo

- Ova istorijska zgrada je pretrpela ogromnu štetu. Кada je Sveta Sofija bila muzej, ljudi su je posećivali sa velikim poštovanjem. Sada je kao vašarište.

Svetska baština UNESКO-a smatra se jednim od najvažnijih verskih i kulturnih mesta na svetu, koju posebno poštuju i hrišćani i muslimani. Podigao ju je između 532. i 537. godine vizantijski car Justinijan I, kada je grad bio poznat kao Кonstantinopolj, i jedna je od najvećih primera arhitekture iz vizantijskog doba.

U početku je to bila najveća hrišćanska crkva na svetu, ali je pretvorena u džamiju nakon pada Кonstantinopolja pod Otomansko carstvo 1453. Turski vođa Mustafa Кemal Ataturk pretvorio je Svetu Sofiju u muzej 1935. godine, proglasivši je „otvorenom za posete svih nacija i vera“.

Nedavna promena statusa iz muzeja nazad u džamiju izazvala je kontroverzu širom sveta. To je značilo i administrativnu promenu, pošto je Sveta Sofija prešla iz kontrole Odeljenja za antikvitete, koje je u sastavu Ministarstva kulture, u Odeljenje za verska pitanja.

Tokom duge istorije zgrade, bezbroj relikvija i mozaika je izgubljeno, ukradeno ili oštećeno. Otkako je ponovo pretvorena u džamiju, pojavili su se izveštaji koji dokumentuju druge oblike oštećenja na tom mestu, uključujući i Carsku kapiju, koja datira iz šestog veka. Poznata i kao Vrata pokajanja, ona sadrži Isusovu ikonu pored ikona Marije Egipćanke i Bogorodice, koje su sve donete iz bazilike Svetog groba u Jerusalimu.

Dana 18. aprila 2022, grupa pod nazivom Tursko udruženje istoričara umetnosti dokumentovala je vandalizam na kapiji visokoj 7 metara, za koju su Vizantinci tvrdili da je napravljena od hrastovih greda uzetih direktno sa Nojeve barke. U objavi na Tviteru, grupa je pokazala udubljena napravljeneaduboko u drvetu i napisala:

- Otkrili smo da je istorijska Carska kapija Aja Sofije u takvom stanju i fotografisali smo je, večeras oko 20:45.

Incidenti su pokrenuli pitanja o tome kako se ovo mesto čuva otkako je otvoreno za redovno versko bogosluženje. Marie-Eve Lafontaine, istoričarka umetnosti koja proučava srednjovekovnu umetnost i konzervatorske prakse, kaže da, iako konzervacija tako značajnog dela arhitekture nikada nije bez poteškoća, „važno je imati na umu da su sveta mesta, bilo crkve ili džamije, uvek bile namenjene za svakodnevnu upotrebu.”

Ona je dodala da „kao istoričari umetnosti i konzervatori možemo samo da se nadamo da će se posetioci, verski ili nereligiozni, odnositi sa poštovanjem prema arhitekturi, kao i one vlade kojima je poverena briga i čuvanje materijalnog kulturnog nasleđa, bez obzira na versku pripadnost .”

Drugi su kritičniji prema pristupu turske vlade na održavanju Svete Sofije. Prema Ariju Amaja-Akermansu, klasičaru i vatrenom kulturnom komentatoru sa sedištem u Istanbulu, preuređenje zgrade u džamiju je simbol savremene Turske, „gde se nasleđe 'drugih' uništava i pljačka usred bela dana, da bi se oslobodilo mesto zbog nekontrolisanog razvoja ili jednostavno zbog vandalskog zadovoljstva.”

U ranijem tvitu koji prikazuje balon Mini Maus kako lebdi pored istorijskih mozaika na plafonima zgrada, Amaja-Akermans je nedavno spekulisao da je karnevalska atmosfera oko Svete Sofije na kraju dovela do njene "posvećenosti poznatijem božanstvu".

- Slike na društvenim mrežama su zastrašujuće - rekao je on za Artnet News.

- Gužva, paketi sa hranom razbacani po podu, ljudi lome delove zidova, a sada i napukli podovi. Šta je rezultat ovoga? Politika selektivnog nasleđa skoro u potpunosti kao sredstvo propagande.

(Telegraf.rs/Artnet News)