Mali, manji, najmanji vobleri: Potomci “Ružnog pačeta” za “kraljicu brzaka”

Od vrednog muzejskog “Ugly Duckling” do “Red river”, “Mikrolino” i “Kovalski” prošlo je podosta vremena, ali se najbolji recepti za varaličarenje i dalje traže i nesebično dele među ribolovcima poštovaocima ribe i prirode

Novo vreme donelo je novi pristup ribolovu.

Smena vekova učinila je svoje, pa nove generacije ruše zablude, predrasude i tabue. Ravnopravnom borbom plenu treba pružiti šansu da pobedi. Ukoliko se to ne desi, ulovljenu ribu treba fotografisati i nepovređenu vratiti u prirodu.

Preporučujemo

Ljubitelji ribolova, vreme je za priču o voblerima - najmanjim mamcima za lov “kraljice brzaka” o kome smo već pisali.

Varaličarenje najlakšim priborom ne uči se brzo ni lako, a u tome i jeste “draž”. Sve je u šaci ribolovca, sa koje se prenosi na zglob i dok mozak radi “sto na sat”, nema opuštanja ni sekunde.

Nema ribolovca koji nije čuo za “Ružno pače”, odnosno “Ugly Duckling”. Svaki varaličar, koji iole drži do sebe, u svojoj kolekciji mora imati bar jedno “pače” stare serije koje treba odmah da “penzioniše”. To su rariteti kojima je mesto u muzeju i treba ih čuvati, jer kako vreme prolazi, njihova vrednost samo i biće neprocenjiva.

Tajna uspešnog ribolova

Priča o čačanskim proizvođačima varalica počela je 80-ih godinama prošlog veka. Čuveni ribolovac Aleksandar Aco Veselinović, sin Konstantina Koče Veselinovića, tadašnjeg direktora "Grafoprometa", bio je veoma talentovan za pravljenje varalica.

Za Acine lovne voblere znali su svi ribolovci na Moravi. Jednom znatiželjnom kolegi po štapu, koji je uporno želeo da sazna na šta Aca tako uspešno lovi ribu, mladi ribolovac je otkrio tajnu i rekao: “Na ružno pače.”

Sve što se dešavalo posle toga je istorija.

“Ružno pače” je bilo ubitačno za sve grabljivice, posebno za klena i pastrmku. I pisac ovih redova je prvu pastrmku upecao na “ružno pače”: stara “dvojčica” zaigrala je u brzaku Resave i prevarila jednu potočnu lepoticu.

Malo, manje, najmanje…

Druga decenija 21. veka predstavila je veliki broj novih proizvođača malih varalica: najistaknutiji su bili Saša Marinković (Borac Twich Lures) i Vladimir Novaković (Fantasia Lures).

Vođeni logikom da je “manje zapravo veće”, novi proizvođači varalica za klena i pastrmku zaigrali su na kartu veličine (oblika), težine i dekora.

A ovo je niška škola mladih varaličara i proizvođača varalica, prvenstveno za klena i pastrmku. “Red river”, “Mikrolino” i “Kovalski” rešili su da odgovore izazovu “bistra voda i nizak vodostaj”.

Kako i čime pecati u takvim uslovima?

“Male varalice su višestruko nadmašile učinak većih. Klen ih je napadao na isti način na koji bi napao mušicu ili ribicu bliže površini vode”, kažu momci iz Niša koji često zajedno pecaju. To su Marko Jović, poznatiji kao “Redriver”, Velibor Đorđević “Kovalski” i Nikola Ivanković “Mikrolino”. “Redriver” i “Kovalski”, sa svojim mentorom Miodragom Mitrovićem (“Mitra handmade”) nastupaju i kao ekipa “Lurestars”.

Dovoljno je da varalica male veličine blago zatalasa površinu vode i izazove agresivnu reakciju klena. Što se pastrmke tiče, ona uzima manje varalice, ali napada i veći mamac.” Zbog toga “Red river”, “Mikrolino” i “Kovalski” u svojoj ponudi malih varalica, veličine samo milimetara, imaju i nešto veće “tvič” modele. Najmanji vobler od sedam milimetara napravio je “Mikrolino”. Za ovakve vobleriće treba imati adekvatan pribor: štap, mašinicu, konac, predvez i kopču.

Sve ovo već zalazi u varijantu varaličarenja pod imenom “nanolight”: štapovi su težine bacanja do dva grama! Vođenje ovih varalica nije nimalo lako. Radi redosled “šaka - zglob – mozak”, a težina se oseti tek ako je riba na udici.

“Većina ribolovaca smatra da varalicu treba uvek voditi ravnomerno, istim tempom. To smatramo velikom greškom: takav način pecanja rezultira loši ulovom”, kaže niška ekipa.

Njihova iskustva sa terena su veoma zanimljiva i mogu koristiti varaličarima, i to ne samo ljubiteljima “lake artiljerije”.

Tehnika varaličarenja

Ima dana kada je nemoguce upecati veći broj riba ukoliko ne upotrebite maštu. Čak i varalice najvećih majstora nisu učinkovite u rukama neiskusnih i nemaštovitih ribolovaca.

Pravilno pozicioniranje je veoma važno: odatle sve počinje, pa i ideja o načinu vođenja varalice.

Kada je reč o mikro varalicama, jedan od najprostijih načina pozicioniranja je zabacivanje nizvodno, preko toka i puštanje da sama pluta, radi po površini vode. Dubina zaranjanja se lako određuje pozicijom štapa. Ako je on više podignut, varalica ide pliće, i obrnuto. Ponekad riba ne želi takvu prezentaciju, pa je bolje probati malo brže vođenje. Kada je riba agresivna i dobro “uzima”, taj način je uvek efikasan.

Iskustva i saveti

Kada je riba aktivna, nije je teško upecati, i bilo kakva prezentacija se ne može nazvati greškom.

Nišlije vole da zabacuju na nepristupačna mesta koja drugi ribolovci izbegavaju da gađaju zbog rizika od gubitka varalica. To je cena koja se mora platiti ukoliko želite napredak!

Sa navedenim majušnim varalicama zabačaj je najčešće ključ uspeha, jer riba reaguje na pad i prvih par centimetara vođenja. Često riba ne želi da uzme varalicu, pa treba probati sporo vođenje voblera uz povremeno tvičkanje i totalno zaustavljanje od nekoliko sekundi. U takvim situacijama nije loše probati i uzvodno zabacivanje, jer je nekad riba više fokusirana na hranu koja dolazi nizvodno, umesto da ide uzvodno.

Iako ova iskustva zvuče lako, nije baš tako. Potrebno je dosta vremena za savladavanje svih tehnika. Niški ribolovci vole voblere koji ne zaranjaju preterano duboko, maksimalno do pola metra dubine, i to se odlično pokazalo. Vobler treba doživeti kao igračku i pronaći sve moguće načine za zabavu sa njim.

Uzori i ambicije

Tvorci najmanjih vobler varalica imaju uzore u pravljenju varalica i samom varaličarenju. Sviđa im se “hendmejd“ izrada japanskih majstora za kojima ne zaostaju i naši majstori. Uzori su im neki izuzetni ribolovci, među kojima ima i dosta kreatora: Mitra, Brus, Borac, Vale, Mojsinski, MC, Antax, Mada...

Ambicije mladih vobler kreatora su iste: kvalitetna izrada lovnih voblera koji će biti zastupljeni na vodama Srbije i dalje, sa što više upecanih različitih vrsta riba, pa čak i negrabljivih. Mlade NIšlije međusobno dele tajne i trikove dobrog ribolova, nisu sujetni niti ljubomorni i pomažu ribolovcima.

Uhvati, slikaj, pusti i ostavi čisto za sobom

Iz druženja i zajedničkih odlazaka na vodu proistekao je i pravilan odnos prema prirodi i plenu, odnosno upecanoj ribi.

“Smatramo da je puštanje ribe u ovim teškim trenucima za naše vode od izuzetnog značaja. Svaka riba koju poštedimo će kroz nekoliko godina doprineti uvećanju ribljeg fonda. Niko od nas ribu ne odnosi sa reke. Često smo fanatični u vezi s tim, pa izbegavamo mesta gde ribolovci imaju drugačiju praksu”, kažu “Red river”, “Mikrolino” i “Kovalski” i apeluju na ribolovce da se “osveste i shvate da je moralna obaveza svakog ribolovca da obale reke ostavi čistijim nego što su bile.“

Odgovorno i savesno je put kojim su krenuli i u stvaranje udruženja “C&R Brigada Niš 23“ koje okuplja pozitivne ljude sličnih razmišljanja, o čijim akcijama će se tek čuti.

Trojica Nišlija i članovi njihovog udruženja, ovog proleća će posetiti i neku od pastrmskih voda u Pomoravlju. To će im biti veliki izazov, jer će moći da testiraju voblere za pastrmku, na terenima koji nimalo nisu laki za pecanje. Pastrmka voli tišinu, red i čistoću i spremna je za nadigravanje sa ribolovcima koji poštuju njenu filozofiju.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)

(Telegraf.rs)