Varaličarenje pastrmke: Lako, lakše, najlakše!

Uoči sezone pecanja rečne kraljice, koja počinje 1. marta, ribolovci pripremaju omiljenu opremu za popularnu tehniku, a obe imaju isto “prezime” - lajt

Povod za seriju tekstova o ultralajt i nanolajt varaličarenju pisac ovih redova pronašao je u predstojećoj sezoni pecanja pastrmke koja počinje 1. marta.

Reč je o varalicama za pastrmku: metalnim (kašikama i spinerima), voblerima (uglavnom su od drveta, ali se izrađuju i od plastike) i gumenim (plastisol i silikonskim) varalicama.

Preporučujemo

Minimizirajući veličinu, materijali budućnosti i savremene tehnologije koje se primenjuju u ribolovačkoj industriji sadašnjice podižu standarde savremenog sportskog ribolova. Rezultat svega toga je neverovatan osećaj indikacije svih dešavanja u vodi. Tako je nastala popularna tehnika varaličarenja - ultralight (ultralajt).

Ali, i od lakog ima lakše: L - light, UL - ultralight, NL – nanolight, štap, mašinica, struna (konac), kopče, varalice…

Cilj je ne mučiti se težinom i sav fokus preneti na dešavanja u vodi. Borba može biti duga, ali je uživanje duže.

Mojsinjski, čarobnjak za varalice

“Život je reka”, kaže Zoran Mojsinjski, drvorezbar i klesar kamena, od malena zaljubljenik u ribolov. S vremenom je postao jedan od najpoznatijih kreatora malih varalica, poznatih kao Mojsinjski Bugs.

“Ako želiš uspeh i uživanje u ribolovu, a reč je o pecanju malim varalicama, moraš poznavati i “pravilno čitati” vodu. Samo pod tim uslovom ribi možeš ponuditi mamac koji će uzeti čak i kada nije gladna. To je “micro game”, kaže Zoran Mojsinjski.

Njegovi kovani spineri, ručno kovane “kašikice” i vobleri u obliku osa, bubica, larvi, krankova i gusenica su ručni rad filigranske preciznosti i umeća. U sve ove male “umetnine” on unosi dušu, bez koje bi, kako kaže, “bili obični mali predmeti”.

Prvu varalicu Zoran Mojsinjski je napravio 1985. godine, družeći se sa jednim od najboljih kruševačkih majstora ribolova, mušičarem Ljubišom, poznatijim kao Đaša Gluvi.

Njegovi radovi ličili su na mušice i bili su namenjeni površinskom pecanju. Krajem 80-ih, kroz igru sa mikrovarkama na reci, nastao je i njegov prvi ultralajt štap. On je produžio vek i promenio namenu starom mušičarskom štapu, omogućivši da preciznije plasira male varalice i pecanju da pravi smisao i uživanje. U izradi ovog štapa pomagao mu je i majstor Đaša.

Prema rečima Zorana Mojsinjskog, Centralna Evropa je kolevka ultralajt varaličarenja koje se iz Poljske, Češke i Slovačke, krajem 20. veka, proširilo po svetu.

“Najveći broj poklonika dobilo je na takmičarskim manifestacijama u Francuskoj, Italiji, Rusiji, Engleskoj…, a što se tiče izrade i korišćenja malih “kašika”, japanski majstori su podigli ovu tehniku do neslućenih visina”, priča Mojsinjski i dodaje da je ultralajt varaličarenje stiglo na Balkan sa novim milenijumom. Širilo se tiho i polako, da bi zahvaljujući internetu i varaličarskim forumima dobilo na popularnosti.

"Bomber osa" nastala iz opklade

Mojsinjski kaže da ne postoji univerzalni ultralajt štap. Njihova namena i funkcionalnost dele se na nekoliko celina, a podela se vrši u zavisnosti od toga koje se varalice upotrebljavaju.

“Vobleri i spineri se koriste sa štapovima koji imaju šupalj vrh i blank koji radi u prvoj trećini sa oznakom fast/medium fast. Male “kašike” najbolje finkcionišu sa paraboličnim štapovima koji su sporije akcije i rade celom dužinom blanka. Praktikuje se šupalj vrh, ali se rade i sa punim vrhom”, objašnjava Zoran i naglašava da se za ultralajt džig uglavnom koriste štapovi duži od dva metra, sa tankim vrhom i od punog karbona. Izuzetno su oštri i osetljivi, rade u vršnom delu, jake su kičme, veoma su brzi i imaju oznaku “extra fast/fast”.

Zoran Mojsinjski je prve modele spinera i kašika napravio 1990. godine i još tada je želeo da budu malih dimenzija. Događaji s kraja dvadesetog veka mnogo su promenili njegov život: slično slavnim precima, preživeo je golgotu Albanije. U godinama, na razmeđi vekova i milenijuma, bilo je malo vremena za ribolov, ali su snovi i ideje o malim lovnim varalicama koje će verno imitirati insekte iz prirode rasle iz dana u dan. To ga je održavalo u životu. I dan-danas čuva svesku sa crtežima i idejama.

“Suština je u prezentaciji, refleksiji i vibraciji. Zato sve radove dugo testiram pre nego što nađu put do ribolovaca”, kaže Zoran Mojsinjski. Tako je 2010. godine, za opkladu, nastala “bomber osa”, napravljena od malog jajastog plovka u dekoru osice, za ribolov na površini. Vobler “klasik osa” nastao je 2004 . godine, za klena na Moravi.

"Krank", "larva", "kašike" i spineri

Vobler “krank” je posebna priča. Nastao je krajem 80-ih, modifikovan je nebrojeno puta, a namenjen je varaličarenju u srednjem toku i pri dnu. Poslednja u nizu je “larva vobler”, stvorena za ribolov po dnu, za kasno leto i ranu jesen.

“Kašike” i spineri Zorana Mojskinjskog su spoj umetničkog i ribolovačkog dara. Suština je u njihovoj “startnosti”, odnosno da se pri samom kontaktu sa vodom “vrte” i “rade”. “Refleksija koju prave “na prvu”, donosi ulov”, kaže Mojsinjski. On pravi male “kašike” za stajaće vode, takozvane “area spoon” i “action spoon” za potoke i reke, težina od jednog do tri grama.

U poslednje vreme kod nas se pojavio još lakši način varaličarenja, takozvana “nanolajt” (nanolight) tehnika. Štapovi su težine bacanja od nula do dva grama i lakši, a najveće varalice su kraće od jednog centimetra. Nanolajt varaličarenje namenjeno je i pecanju negrabljivih vrsta riba. Pokazalo se da takve mamce uzimaju i beovice, skobalji, babuške, pa čak i šarani. U nanolajt varalice, pored mikro spinera, spadaju i “kašikice” od 10 mm, voblerčići do 12 mm, kao i “micro fly jig” kreacije.

Umetnost je voditi takve varalice. Pošto su lagane, prilikom prezentacije treba dozvoliti strujanju vode i osećaju ribolovca da stvore "radnu" vibraciju. Ponekad je dovoljno samo pola okreta ručice mašinice. To naročito važi kada u “čaši vode” tražite pastrmku. Ona je tu. Ne vidi se, ali vreba iza kamena ili iz čkalje. Ona ne juri za mamcem, već ga čeka, i uzeće ga samo ako joj se iz nekog, samo njoj znanog razloga dopadne. Napad pastrmke na varalicu je neopisiv: može se samo doživeti i u njemu uživati.

Staništa pastrmke nažalost su ugrožena. Riba je plašljiva i nepoverljiva: teško ju je isprovocirati i kad je gladna, a kamoli kad nije.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)