Zimski ribolov: Potraga za smuđem na Ćelijama

Čuveno “zlatno” jezero u blizini Kruševca prepuno je “mesta” čije se lokacije ne otkrivaju: tu “baron” lukavo čeka i zavarava ribolovce koji se ponekad vrate kuće bez pola pribora

U zimsko vreme, smuđ je najlovljenija grabljivica na Ćelijama, tajanstvenom jezeru na 20-ak kilometara od Kruševca.

Meštani ga zovu “zlatno”, po selu Zlatari koje je delom potopljeno, a delom izmešteno izgradnjom brane na reci Rasini. Sadašnje ime, jezero Ćelije koje iz satelita ima oblik zmaja, dobilo je po naselju povrh jezera. Akumulacija je potopila groblje i crkvu. Meštani kažu da se u vodi ponekad vidi krst na vrhu crkve, a zbog mnoštva nekadašnjih bunara voda zna da se uskovitla i napravi virove. Prema legendi, u jezeru će se utopiti onoliko ljudi koliko je grobova voda potopila. Zbog toga je junake ove avanture povremeno obuzimala jeza, ali su se tešili da je to ipak bilo zbog zime.

Preporučujemo

Saga zvana “smuđ” nastavlja se pričom sa jezera čija je dubina ponegde i 40 metara. Na Ćelijama se uglavnom varaličari iz čamca, odnosno tada su izgledi za ulov najbolji.

Po ko zna koji put na jezeru su se obreli Dragan Šilja Đorđević, Slobodan Brus Malinić i pisac ove reportaže. Šilja je organizovao ribolov i vešto upravljao čamcem, obilazeći mesta čija se imena ne otkrivaju. Osim jednog, “majmunskog”, poznatog po tome što predstavlja poslednju šansu za ulov, pa samo majmuni dolaze na to mesto da se upišu, ako do tada nigde nisu.

Tako su posle dugotrajne portage za “baronom” uradili i imenovani gosti na Ćelijama. Međutim, ni “majmunsko” mesto nije im dalo smuđa koji se sakrio u nekoj “ćeliji” na Zlatnom jezeru gde nema pravila. Smuđ migrira: ako je danas bio ovde, ne znači da će ga i sutra biti. Pojavi se tamo gde ga najmanje očekuješ. Čuvena trojka ga je svuda tražila, ali je “baron” za dlaku izmicao.

Tog dana je ipak bilo ulova koji su se pojavljivali na mestima na koja su naši ribolovci stizali prerano ili je trebalo otići na njih kasnije. Iako se nisu “upisali”, pecaroška trojka provela je izuzetan dan. Od varalica su korišćene velike “sirene” i “kosači”, mahom u “šartrez” dekoru, kao i olovne glave težine od 18 do 21 gram: bacali su i lakše i teže, koliko da se “razbije” maler.

Na Ćelijama ribolovac može da ostane bez pola pribora, a isto tako može i da se vrati kući bez izgubljene varalice. Našim pecarošima se desilo ovo drugo: ne pamte da su ikad više varalica izmenjali, a da nijednu nisu pokidali.

“Upis” Slobodana Brusa Malinića ili “smuđarak” uzeo je mamac “sa dna”. To znači da ribolovac oseti težinu tek kada počne da namotava strunu. Nije bilo udarca: u situacijama kad se oseti udarac, smuđ napada mamac prilikom odizanja sa tla ili prilikom propadanja. “Baron” zna i da “legne na mamac”, pa prilikom povlačenja obično dolazi do kačenja za škrge ili ispod usta. Na Ćelijama je korišćena tehnika “rusifikacije”: na taj način se na velikim dubinama najbolje oseća kontakt sa dnom. Nekoliko namotaja, pa pauza dok varalica ne dotakne dno. Broj namotaja se može menjati, ali to uglavnom diktira brzina mašinice i težina olovne glave.

Ovu bitku je dobio baron, pa mu čestitamo. Ali, ribolovačka trojka se sprema za povratak na Ćelije, jer igra traje do kraja februara.

Pogledajte kako izgleda zimski ribolov na Ćelijama!

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)