"Zimovnici" u senci ribokradica

Nedužni stanovnici reka bez mira i spokoja dočekuju nastupajuću zimu, jer su i dalje na meti onih koji krivolov poistovećuju sa opstankom

Na delu Velike Morave, kod Ćuprije, već rade „grabuljaši“: sada je njihovo vreme, .

Došli su hladni dani, riba je „legla“ i sprema se za zimu. To se dešava svake godine u određenim delovima rečnih tokova, takozvanim „zimovnicima“. U njima se formiraju jata, u delovima gde su vode dublje a tok mirniji i tu riba čeka proleće. Nađe se tu više vrsta, od predatora do bele ribe.

Preporučujemo

Čovek, najveći predator koji je na vrhu lanca ishrane, često posećuje zimovnike, gde mu je ulov zagarantovan.

Ribokradice ne poštuju ni mrest

Ribokrađa postoji otkad je sveta i veka, a biće je ko zna do kada. Kakva sila nagoni čoveka da krši prirodne zakone, a da nije reč o gladi? Neko će reći: „To je borba za opstanak“.

Za opstanak se jedino bore nedužna stvorenja koja stradaju zbog nezajažljivosti čoveka koji ribu otima ogromnim udicama, kukama, stringerima, mrežama, čuvarkama… Taj primitivni osećaj pobede nad slabijim od sebe nije svojstven prirodnim zakonima, jer se ne rukovodi potrebom za opstankom. To čak nije ni animalni instinkt.

Zakoni prirode su neuporedivo humaniji od ljudskih. Čovek danas ne lovi da bi se prehranio. Takvi su malobrojni i oni ne uzimaju više od onoga što im je potrebno. Zakon je predvideo dnevne količine ulovljene ribe, u zavisnosti od vrste i veličine, koje su dovoljne za prehranu: do pet kilograma bele ribe ili tri ribe plemenite vrste do pet kilograma težine.

Čemu onda krivolov? I dokle? Ta pitanja ostaju bez odgovora, jer u začaranom krugu krivice, odgovornosti i nadležnosti stradaju nedužne ribe. Ovde govorimo o njihovom neregularnom, nesportskom, protivzakonitom i bezočnom izlovljavanju.

Pre pola veka, ribokrađa je bila beznačajna, jer se kralo onoliko koliko su alat i tehnika dopuštali. S početkom novog veka, ribokrađa postaje veliki problem. To je sada veoma unosan posao, a šteta po riblji fond je neprocenjiva. Iz vode se izvlači sve, bez obzira na godišnje doba, vrstu ili veličinu ribe. Ne poštuje se ni mrest. Pritom, koristi se najmoderniji alat, zbog čega je riblji fond u rekama Srbije desetkovan. To nije proizvoljan podatak. Sportski ribolovci kažu: „Iz godine u godinu sve je manje ribe. Odnose je ribokradice, ali i nesavesni ribolovci koji ne poštuju dnevnu količinu ulova.“

Grabuljaši, strujaroši i ostali

Grabuljaši su najraširenija „sorta“ otimača ribe. Oni povlačenjem otežane, velike i oštre trokrake udice sa dna zimovnika, gde leži najviše ribe, mogu da zakače i izvuku kapitalnog soma ili šarana, smuđa, odnosno štuku ili belu ribu. Ulov odmah ide u gepek auta, pa na prodaju. Problem je u tome što niko ne pita odakle im riba, pogotovo ona koja je zabranjena za lov ili je u mrestu.

Sledeća sorta ribokradica su „strujaroši“, sa čamcem, akumulatorima, klemama, žicama i ko zna još čim kako bi došli do ribe koja opet završava u prodaji.

Iz godine u godinu problem postaje sve veći, a ribokradice posao obavljaju sve bestidnije. Primera ima mnogo i svuda. Deo reke od drumskog mosta (Žućka) na Velikoj Moravi, bezmalo u centru Ćuprije, pa nizvodno prema tzv. „Pantinom viru“, sa obe strane je zimovnik koji ribokradice rado posećuju.

Iako i u zimovnicima postoje dnevne kvote, one se ne poštuju. Dozvoljena je jednokraka udica do veličine 10, na predvezu ne dužem od 30 centimetara, ali se i to zaobilazi.

Iako zasad nema promena povodom ovog velikog, višedecenijskog problema u ribolovu na našim vodama, odgovorni ribolovci smatraju da bi najbolje rešenje bila bi totalna zabrana ribolova i drastična primena zakonskih odredbi.

(Vladimir Milojević/Telegraf.rs)