Trudna završila u belom roblju i zatvoru u Grčkoj: Teška ispovest Snežane Ojdanić potresla sve

Potresna priča ispričana kroz suze ostavila je učesnike Zadruge bez reči

Nakon što je Kristijan Golubović izneo sve detalje odnosa sa Stanijom nakon Farme i svog zatvorskog života koji je trajao četiri godine u periodu između Farme i, sada, Zadruge 4, ispovest Snežane Ojdanić potresla je sve učesnike i gledaoce rijalitija.

Njen profil u kojem se pominje da je bila trudna i u zatvoru izazvao je veliku pažnju, zbog čega joj je Milan Milošević odmah rekao: "Svaka ti čast što si tako hrabra i što si sve to  preživela".

Snežana danas ima sina Andriju koji ima 24 godine, a u Zadruzi je iznela svoju tešku priču i trnoviti put koji je prošla. Već na samom početku je zaplakala, pa je celu priču ispričala u suzama.

- Ja hoću prvo da kažem da je moj sin najbolje dete na svetu, ali on zna deo priče. Samo želim da me podrži i razume. Ne pravim žrtvu od sebe, prosto mi je teško da se setim svih tih stvari. Ja sam odrasla u vrlo siromašnoj porodici, imala sam divnog oca i majku, ali ja sam bila neko ko je čitav život bio na svoju ruku. Bila sam više muško nego žensko. Tukla sam se, svašta sam radila... Ja sam sa svojih 17 godina otišla u Beograd, živela sam tu tri godine, pa sam radila u turističkoj agenciji, radili su Bugarsku, Grčku... Meni se svidela jako Grčka i otišla sam da radim u kafiću sa rođakom. Tu sam počela da radim, bio je dečko jedan koji se meni svideo... Ostala sam trudna, saznala sam u trećem mesecu da sam trudna kada sam došla u Beograd. I otišla sam na pregled, žena mi je rekla: "Čestitam, bićete mama", ja sam rekla: "Nema šanse" - počela je Snežana.

- Tada sam rekla da ne želim da rodim dete i doktorka mi je zakazala abortus. Došla sam za 20 dana i rekli su mi da mora konzilijum i tu sam napravila haos svima. Nisam bila spremna tada da budem majka. Niko nije hteo da pristane na to, obišla sam sve bolnice. I odlučila sam da zadržim dete. To je u Crnoj Gori tabu, roditi dete bez oca. I onda sam pročitala oglas u novinama da se traže cure za rad u Grčkoj, sobarice, konobarice... Videla sam tu da mogu da se vratim u Grčku, da zaradim novac, da gospodin prizna dete. Otišla sam na razgovor, bila je tu gospođa iz Kragujevca, bio je s njom navodno suprug koji je Grk. Ja sam imala 21 godinu, a oni možda 60. Meni je to delovalo kao ozbiljno. Ja u jednom momentu priđem ženi iz Kragujevca čije ime ne želim da spominjem, pitala sam je: "Da li je ovo stvarno tako ili stoji nešto iza ovoga?", ona je meni rekla: "Ako mislite da smo prevaranti, slobodno napustite ovu salu", ja sad gledam one žene, one sve raspoložene jer idu da rade. Dogovorim se sve, nas nekih blizu 30 cura, svi krenemo... Stižemo mi u Grčku negde uveče i dolazi meni taj gospođin suprug i kaže mi da pokupim pasoše od svih njih. Stali smo ispred hotela sa 5 zvezdica, nije mi bilo logično. Priča je bila da ćemo tu prespavati, a da će sutra doći poslodavci - kroz suze je pričala Snežana.

- Ja prva izvadim svoj pasoš i čovek uzme pasoš, ulazi u hotel, ja uzimam kofer i krećem u hotel, a batler mi kaže: "Dođi iza hotela". Ja krećem, otvorena vrata, vide se tri male zgradice i polje pomorandži. Vučem kofer, ulazim i krajem oka snimim muškarca kraj zida i zatvara se automatski kapija i pojavljuje se gazdina cura koja je vodila sve to. Ja kažem: "Izvini, hoćeš li mi objasniti gde smo došli?", ona kaže: "Sačekajte dok dođe vlasnik, on će vam sve objasniti", i mi silazimo u podrum, tu su poljski kreveti kao za plažu. Tu već kreće haos, žene plaču, vrište, lupaju na vrata... Meni milion stvari prolazi kroz glavu, trudna sam, peti mesec. Ja sam ćutala, nisam nikome rekla da sam trudna. Sela sam i čekala da dođe taj neko. Pojavio se gazda lokala i ušao kao kauboj. Došao je još jedan s njim, on je tukao ribe, ja sam ga zvala dželat. On je pitao: "Gde je ta što zna grčki?", ja sam ustala i pitala da mi objasne šta se dešava, da hoću svoj pasoš, a on je rekao: "Kad bi to tako moglo, ja sam platio za svaku od vas 2.000 maraka".

- Žene su vrištale, padale su u nesvest, njih su izveli i nikad nisam čula šta je bilo s njima. Smestili su nas po sobama i rekli su nam da moramo da budemo sređene i radile smo dva lokala. U jednom smo sedele u kostimu, a u drugom sam sedela sa gostima. I ja sam došla na posao, pije se čist alkohol, ja sam prvu noć popila 10 pića. Ovaj kog sam zvala dželat sve je pisao u svesku i kaže: "Sutra tih 10 pića moraš da napraviš", tako su mi povećavali pića i dug. Jedno veče sam pobegla sa te plantaže, bila je tu i cura iz Novog Sada. Mi smo preskočili zid, stigli smo ujutru i ušli smo u lokal jedan gde smo mogli da sačekamo. Ništa nije radilo, čekali smo da uđemo u konzulat, da kažemo da smo otete. Nije prošlo pet minuta, pojavi se gazda i taj dželat na vratima. I kao: "Šta radite?", ja kažem da pijemo kafu. Oni kažu: "I mi ćemo sa vama, pa ćemo nazad", ne mogu da vrištim. Vratili su nas nazad i on mi je tada rekao da me neće niko dirati. Posle nekih 20 dana, ja sam krila stomak, stezala ga pojasem... Svako veče se više alkohola pilo i jedno veče su došli u sobu i gazda mi je rekao: "Da li imaš zakazani randevu?", ja kažem: "Ne, ne sviđam se nikome". On kaže: "Hoćeš li da imaš?", ja kažem: "Pa, ako me neko pozove". Onda su mi slomili prst i pitali su me da li hoću da imam sastanak, ja sam rekla: "Ako mi neko plati piće, ja hoću". To se dešavalo nekoliko puta. Ta žena koja nam je spremala hranu, ona mi je vezala neke palice. Posle mesec dana je jedno veče došao, ja sam sela za šank i povraćala sam, bilo mi je muka. Tukla sam se. Stigla su mi tri šampanjca za šankom. Jedan je 50 pića - dodala je Sneža.

- Taj dželat je stavio tri flaše i rekao: "Večeras ne možeš da izbegneš". On je imao oko 60 godina i s njim su bila dva telohranitelja, Bugarke s kojima sam se klala, one sve plaču. Ja dođem i oni tu sa mnom pričaju sasvim normalno. Posle 10 dana se pojavio ponovo i rekao mi: "Večeras ti i ja idemo da se družimo, da budemo zajedno". Meni je jedini izlaz bio da kažem da sam trudna. Ja kažem: "Ja bih vrlo rado, ali mene boli stomak". On se okrene i kaže: "Dobila si?", ja kažem: "Ne, trudna sam". Kaže on: "Da, da i ja sam trudan". Onda je pozvao i tog gazdu, šapnuo mu nešto na uvo i gazda je počeo da se dere na mene u smislu: "Da li si normalna, što nam nisi rekla da si trudna?!". U tom momentu mi taj čovek nije verovao, mislili su da igram igru. On mi je rekao: "Ništa, idi spavaj, ujutro idemo kod ginekologa". Nisam spavala celu noć. Spremila sam se, došli su po mene, gazdina cura mi je rekla: "Da li ti znaš da ćeš danas da budeš pokojna zbog ove igre?". Ušli smo, on se obratio doktoru, ja sam sela na sto, uradili su utrlazvuk, rekao mi je da je beba dobro i pitao me da li hoću da čujem otkucaje srca. Onda je počeo i ovaj koji me je doveo da plače. Završio se pregled, dao mi je vitamine koje moram da pijem, ispratio je gazdinu curu, otišli smo na doručak, čovek me je pitao: "Zašto nisi rekla i zbog čega si tu?", ja sam sve ispričala. Vratila sam se u smeštaj, nisam radila, prošlo je 10 dana, došla je gazdina cura i rekla mi: "Spremi se da ideš da radiš za kasom, hoće gazda da ti pomogne". Ja sam se spremila, otišla u lokal, tu je bilo 40 cura. Na kraju je ostalo nas 8, ja sam uzela torbu i krenula da izađem, dželat mi je rekao: "Gde ćeš?", ja sam rekla: "Gde i ove cure". Onda je došla policija, uhapsili su nas, posle pola sata je došao advokat, mene su izveli u kancelariju - dodala je učesnica Zadruge.

- Advokat mi je rekao: "Nemoj da se plašiš, ti ćeš biti puštena" i sad treba ja da nagovorim devojke da je gazdarica žena koju niko nije upoznao. Ja sam se vratila u ćeliju, rekla da sam trudna, rekla sam da nemam život ako se vratim kući, ako hoće da slažu zbog mene, ako neće onda idemo, pa kako bude. One su sve pristale. Došao je dan suđenja, dale su izjavu, sve su rekle kako smo se dogovorile, prišao je advokat sudiji i dao mu papire da sam trudna. Sudija je pocepao papire i rekao: "Deportacija". Advokat se izgubio, niko se više nije pojavio da nam donese hranu, samo su nam doneli naše stvari. To su tri ćelije. Jedan od tih policajaca me je pitao za ime, kada je doneo pasoš. Mene su prebacili u Atinu, pa u Solun... Pa su me doveli na granicu sa Makedonijom. Ja sam plakala cariniku i molila da mi ne udara taj pečat. On je rekao da je to njegov posao i da mora. Izašla sam s koferom, sneg je bio, januar mesec. Onda se pojavljuje čovek, ljubi me, grli me i kaže da sam ga spasila zatvora. Stigla sam u Beograd i ne znam gde da idem. Odlučila sam da je najbolje da skočim s mosta i da rešim muke svima. Nazvala sam kući sa stanice, javila mi se majka, počela da se dere na mene, jer se nisam javila mesec dana. Javio mi se otac i pitao da li sam trudna, ja sam ćutala, ništa nisam rekla. On je rekao: "To je tvoje, to je i moje, prvim prevoznim sredstvom, sedi i dođi kući". Onda sam došla u Crnu Goru i rodila Andriju. Živela sam normalan život, radila, borila se... Otac mi je umro posle godinu i pet meseci. Onda sam u pevanju videla spas da podignem dete. Andrija nikada nije tražio oca - zaključila je Snežana, a zadrugari su joj aplaudirali zbog hrabrosti.

(Telegraf.rs)