Anabela izgorela od besa, iscepala Luninu posteljinu i bacila je: U đubretu ti je mesto!
- Mrš, bre, gnjide ljudske, volite se, videćemo do kad i kako. Eto! Ljubav, strašna ljubav... - govorila je Anabela
Anabela i dalje ne može da se smiri zbog Lunine veze sa Markom, sa kojim nikako da nađe zajednički jezik.
U spavaćoj sobi je toliko pobesnela, da se konstantno žalila na Miljkovića, ali i na svoju ćerku Lunu čije ponašanje ne opravdava i i dalje ne može da razume.
- Kaže što se nisam izvinila?! Za šta da ti se izvinim? Za to što si me vređao, što si mi pominjao maloletnu ćerku? Smeta njemu što sam se ja izvinila dečku koji je davio Lunu pre dve godine? On je podoban, ja nepodobna?! Želim da odem kući što pre. Da mene jedan propalitet od 36 godina proziva. Kaže došao u kanalizaciju, pa tu i pripadaš - žalila se Anabela.
- A, ti (Luna), gledaj i uživaj šta mi radi. Sve same žrtve Anabele Bukve. On zna sve, pravi se da je Veliki šef. Ko si ti, bre, obični smrtniče!? Boli me uvo da se takmičim sa nadobudnima - govorila je Anabela.
- On ustaje na moje pitanje da kaže šta ima... Neću više nikom ništa da zaboravljam i da opraštam. Mrš, bre, gnjide ljudske, volite se, videćemo do kad i kako. Eto! Ljubav, strašna ljubav... Po datumima i danima raspoređena...
- "Zašto ne prihvatiš da on mene voli?"... Evo, voli te, evo, neka te voli neko, samo on te voli, niko te više ne voli... Gadi mi se život kad razmislim s kim imam posla - nije prestajala Anabela izražavajući svoj bes.
- Hvala Bogu, ima mama Nedu, neka joj ona bude bolja nego ja. Zgadio mi se život da ti podržavaš go*vno koje ti tako ponižava majku! - žalila se Anabela i rekla kako će da isecka posteljinu na komade.
- Luda majka... Evo, luda majka. Bolje da cepam posteljinu... Evo, luda majka, nepodobna, kobila... Neka se je*u, muka mi je više da me neko ponižava svojim odvratnim postupcima. E, tako - govorila je i cepala.
- Tu si! U đubretu ti je mesto! - rekla je i bacila iscepanu posteljinu u kantu za smeće.
(Telegraf.rs)