Nekada je pevala na ulici a sada je sagradila vikendicu na Zlatiboru "Spokoj koji osećam kada sam tamo..."

Pevačica Zorja Pajić, svoju karijeru započela je takmičenjem u Zvezdama Granda, međutim, pevačica je davnih dana na ulicama pevala i svirala violinu.

Gradeći strpljivo svoju uspešnu karijeru, stigla je i do toga da od svog rata i truda investira u nešto, a to je učinila sagradivši vikendicu na Zlatiboru. Kako je zatrpana svakodnevnim obavezama i nastupima ona mir pronalazi u planinskoj kući koju je sagradila.

Preporučujemo

- Na Zlatibor pobegnem čim se ukaže prilika. Spokoj koji osećam kada sam tamo me uvek osveži i prirpemi za dalji rad. Zaista smo napravili svoj mali raj tamo, i uvek rado odlazimo, pa makar na dva dana - priča pevačica i otkriva da uživa u svakoj aktivnosti na planini:

- Najviše volim da šetam prirodom i da leškarim i samo brinem o tome šta ćemo sledeće jesti. U velikoj kući uvek ima nešto da se očisti, pospremi, ali kada sam tamo, zaista mi ništa nije teško. A noćna sedenja na terasi i pričanja u nedogled uz lepo vino i posmatranje vedrog, čistog neba prepunoj zvezda, a na Zlatiboru sijaju najjače, nikad ne dosadi.

Iako se pobrinula za svaki detalj oko enterijera, mlada pevačica priznaje da je brinula o udoibnosti i da prostor nije zatrpavala nepotrebnim stvarima.

- Kod opremanja je najbitnije bilo da zadržimo prostranost i puno svetlosti, ujutru je uživanje piti kafu tu gde je kuhinja. A predveče, sa druge strane, na terasi, gledati zalazak, koji uvek oduzima dah. Meni najbitnija stvar jeste dušek. Kad se čovek dobro naspava, sve ide lako - priča nam i kroz osmeh objašnjava da voli da se nađe u ulozi domaćice i ugosti najbliže, iako najčešće ona sve posprema:

- Uvek volimo da odemo sa porodicom i prijateljima. Pored dušeka, najbitnija stvar koju smo morali da zadržimo nakon renoviranja jeste kamin, ili peć. Zimi je prava čar kad se od tolike kuće svi okupimo oko njega i tu se onda družimo i veselimo. Umem da napravim štošta, i volim! Ali na žalost, ja sam uglavnom ta koja stoji za sudoperom.

- Uvek ću na to gledati kao na jedinstveno iskustvo koje se može samo na takav način steći, i uvek ću smatrati da je to odlićan potez jer sam imala prilike da osetim najbrutalniju rekaciju publike, u svakom smislu, te sam na neki način bila pripremljena na sve komentare koje su me sačekali u takmičenju. Biti umetnik na ulici, nije lako, sa tim se čovek nosi kao i sa svim u životu, od najlepših trenutaka, potpunih euforičnih stanja, do jakih udaraca realnosti koje donosi život. Zahvalna sam što sam naučila da se nosim sa tim, i uvek ću pamtiti taj period svog života kao uspeh- rekla je ona prenosi Kurir.

(Telegraf.rs)