Kolona tišine ka groblju: Viki Miljković neutešna stajala iza sanduka svog voljenog brata Vladice
Brat pevačice Viki Miljković, Vladica, preminuo je u 47. godini, a sahrana se održava danas na Novom groblju u Nišu.
Nakon komemoracije, Viki je u tišini stajala iza sanduka, dok je kolona prijatelja i porodice krenula ka groblju.
Preporučujemo
Detalj sa sahrane brata Viki Miljković kida dušu, pevačica slomljena stigla u kapelu: Ovo drži u rukama
Ovo je sin Viki Miljković, na sahrani se ne odvaja od mame: Veoma je posvećen sportu, krenuo Novakovim stopama
Uz nju je bio suprug Dragan Tašković Taške, kao i sin Andrej Tašković, koji je zajedno sa majkom proživeo ovaj najteži trenutak, on je na čelu nosio sliku svog ujaka, a najbliži rođak krst.
Svi su se upućivali ka groblju, gde će Vladica zauvek počivati.
U koloni bili su prijatelji, rodbina, komšije, muzičari, a među njima i Rade Lacković, Mirko Kodić, Zoran Rule Jagodic, Sladjana Trajković, Jana Todorović, Borko Radivojević.
Komemoracija za njenog brata Vladicu, koji je preminuo 28. marta, održana je u Kulturnom centru Niš, a među prisutnima bili su sin Dragana Markovića Palme, pevačica Jana Todorović, pevač Igor Lugunjić i vidno utučena Ceca Ražnatović koja je došla u pratnji kolege iz žirija "Zvezda Granda", Đorđa Davida. Oboje su se pozdravili sa Vikinom porodicom i seli u prvi red.
Emocije koje je izražavala tokom tih trenutaka svedoče o dubokoj ljubavi i tuge koju oseća zbog njegovog gubitka.
Viki Miljković, održala je govor na komemoraciji svog brata Vladice, koji je dotakao i rasplakao gotovo sve prisutne.
Utučena Viki nije mogla da zaustavi suze, jer bol koju oseća zbog odlaska mlađeg brata ne može rečima da opiše.
- Odakle da počnem, ne znam ni sama. Znala sam da će mi ovako biti - rekla je na početku kroz suze Viki, pa plačnim glasom nastavila...
- Među vama se danas nalaze mnogi njegovi prijatelji koji su prikazani ovde na slikama i znam da bi oni hteli mnogo toga da kažu, ali da nisu bili u stanju. Znam da su se danima gušili u suzama Buca, Đura, Pile, Dava... Ne znam ni koga sam rekla, koga sam preskočila, nemojte mi zameriti. Ne vidim jer mi idu suze i svetlo mi ide u oči... Nikada u životu nisam imala teži i mučniji zadatak, da napišem ovih nekoliko rečenica i da kažem nešto, ne znam ni sama šta. Obratiću se mom Vladici, mom jedinom bratu... Mislila sam da ovaj dan nikada neće doći. I u proteklih par meseci sam čvrsto verovala da ćeš pobediti ovu bitku, kao što si pobeđivao uvek u životu. Čovek za ovakve stvari nikad nije spreman. Svi koji nas poznaju, znaju da je naša ljubav bila primer kako treba da se vole brat i sestra. Ti si, Vladice, celog života bio moj mlađi brat i tako sam se i ponašala i tako sam se osećala i nisam mislila da ću ikada ja ovo tebi da pišem. Dok sam ovo sastavljala, stalno pišem i žvrljam preko toga jer ne postoje reči kojima bih opisala ovu bol, ovu tugu, ovu prazninu, ovaj šok... Kažu ljudi to će proći, a ja jako dobro znam da to ne prolazi. Samo se smesti negde, u neku pretkomoru, koju sakrijem od svih, ali kad ostanem sama, valjda zato ni ne volim da ostajem sama, znam koliko te pore razdiru dušu. To nisu pore, nego krateri i rupe koje kidaju i bole, a onda prerastu u osmeh i neke lepe uspomene. Sigurno ćemo se kroz vreme sećati još mnogo toga - rekla je između ostalog u govoru Viki Miljković.
(Telegraf.rs)